Sa početkom nečeg novog, pa tako i nove kalendarske godine, većina ljudi se nalazi na klackalici različitih emocija i stanja, među kojima uglavnom dominiraju STRAH i NADA. Svako želi da veruje da će stvari biti bolje nego što su do sada, posebno kada je iza nas godina kao što je 2020. bila. Međutim, pitanje je da li je i koliko dugo osoba sposobna i voljna da održi optimističan stav, i da li dugoročni, kontinuirani i isključivi optimizam može imati negativne posledice?
OPTIMIZAM KAO ŽIVOTNI STAV
Reč „optimizam“ je nastala od latinske riječi optimum, što znači „najbolje“. Biti optimističan, u uobičajenom značenju, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda. Kada nekoga opisujemo kao optimistu, najvažniji misaoni i ponašajni aspekti te osobe su:
- Veruje da ima KONTROLU nad određenim aspektima života, i deluje proaktivno . Shvata nad čime nema kontrolu, i to PRIHVATA.
- Menja ZNAČENJE postojećoj situaciji, nalazeći u njoj nešto dobro.
3. Veruje da je situacija PRIVREMENA I PROMENLJIVA.
4. RELATIVIZUJE svoj problem – ne doživljava ga kao najveći, već posmatra druge ljude i tuđe probleme na način da svoj problem doživi kao manje težak.
5. Nada se i veruje u uspešno odvijanje nekog događaja u budućnosti, tj. ima tendenciju da uvek gleda ka DOBROM ishodu.
Mogli bismo se složiti da u ovakvom stavu prema životu nema ničeg lošeg niti opasnog, baš naprotiv. Korisno je kada smo sposobni da u skoro svakoj situaciji vidimo ‘’punu polovinu čaše’’ i da imamo bezrezervnu veru I nadu da će se situacija razvijati u našu korist.
RIZIK ISKLJUČIVOSTI
Medjutim, kao što ni jedna isključivost nije dobra, tako i isključivi i izrazito forsirani optimizam krije u sebi određene rizike I potencijalne negativne posledice. Imala sam priliku da se sa njima upoznam u radu sa svojim klijentima, i evo o čemu se radi:
- Ukoliko u SVAKOJ situaciju verujete da imate kontrolu i da uvek od vas zavisi ishod (za koji pri tome UVEK očekujete da bude pozitivan), često ćete se frustrirati I neopravdano razočarati u sebe. Glavni razlog tome je činjenica da je toliko toga u životu neizvesno I mnogo je situacija u koje su upleteni nebrojeni faktori koji su vam nepoznati. Stoga, ako verujete da ste isključivo BAŠ VI odgovorni za određene situacije I njihove ishode, opteretićete sebe prevelikim bremenom nepripadajuće odgovornosti.
- Ako sebe FORSIRATE da se UVEK osećate dobro u vezi svakog razvoja događaja, doći ćete u situaciju da potiskujete i gušite one emocije koje se uglavnom nazivaju ‘’negativnim’’, kao što su strah, tuga i ljutnja. Te emocije nemaju gde da odu iz vašeg tela, I vrlo je izvesno da će se ispoljiti u vidu neke psihosomatske bolesti ili nekog oblika nejasnog nezadovoljstva čiji stepen ispoljavanja će zavisiti od raznih faktora (dužina trajanja potiskivanja, važnost teme, stabilnost ličnosti, okruženje i sl.). Ovakav stav je najčešće prisutan kod ljudi kojima je najveći deo detinjstva bilo zabranjeno da iskazuju ‘’neprijatne’’ emocije i ‘’neprimereno’’ ponašanje, ili su živeli uz model roditelja koji su pokazivali samo pozitivan stav i ‘’prijatne’’ emocije po svaku cenu.
- Verujući UVEK da će se SVI događaji završiti sa pozitivnim ishodom, možete upasti u zamku toga da previdite neku opasnost koju biste mogli da uklonite ili sprečite, ili da propustite neophodnu pripremu. To ne znači da treba da odete u drugu krajnost i posmatrate sve kroz prizmu mogućih rizika I gubitaka, već da racionalno I objektivno sagledate I potencijalne prepreke, pokušavajući da uradite ono što je u vašoj moći u datim okolnostima. Osećaćete se dobro kada budete dali najbolje od sebe, ne zatvarajući oči i pred nečim što nije obavezno dobro I pozitivno.
- Za neke ljude se može reći da su ‘’rođeni optimisti’’, I njima je zaista lako I prirodno da posmatraju svet na vedar I pozitivan način. Međutim, ukoliko vi niste takva osoba, a želeli biste da postanete, jedna od stranputica koja vas može odvesti u ćorsokak samozavaravanja jeste jednostrano ponavljanje pozitivnih afirmacija, bez razumevanja njihovog značenja I bez njihovog prilagođavanja konkretnom kontekstu. Recimo, ako ste trenutno bolesni, onda bi isključivo I nekorisno (a prividno optimistično) bilo da SAMO ponavljate afirmacije poput ‘’Ja se osećam dobro, moje telo je zdravo I vitalno a duh očuvan I vedar. ..’’ ili tome slično. Ako uz izgovaranje tih afirmacija niste preduzeli nikakvu konstruktivnu akciju (otišli kod lekara, promenili nezdrav način života I sl.) i ako pri tome suštinski ne verujete u njihovu istinitost (jer vam recimo konstantna fizička bol to ne dozvoljava), postići ćete samo suprotan efekat željenom – vaše zdravlje će verovatno biti još ugroženije, i dodatno, vaša vera I samopouzdanje će se poljuljati jer ćete protokom vremena shvatati da stvari ne idu na bolje.
I na kraju umesto zaključka, navešću citat Gladys Bronwyn Stern: ‘’I optimisti I pesimisti podjednako doprinose razvoju društva. Optimisti su izumeli avion, a pesimisti padobran.’’
PREDLOZI KOREKTIVNIH MISLI ZA ‘’OTUPLJIVANJE OŠTRICE’’ ISKLJUČIVOG OPTIMIZMA
- Važno je da osvestite nad čime to u svom životu zaista vi lično imate kontrolu I šta je to što od vas zavisi, a nad čime nemate kontrolu I šta ne zavisi od vas. Pri tome je potrebno da sami, ili uz podršku bliske ili stručne osobe, definišete kriterijume na osnovu kojih dolazite do ovog zaključka. Nakon toga, primenite sledeću mudru misao (oko čijeg imena autora postoje dileme):‘’Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga…’’
- Svaka emocija je važna I ima svoju evolutivnu ulogu u našem životu, od kojih je osnovna zaštitna, i to što se pri pojavi neke emocije ne osećate prijatno, ne znači da tu emociju treba da negirate, potisnete ili ne priznate. Nemojte bežati od ‘’lošeg osećaja u stomaku’’ koji vas možda na nešto upozorava uprkos vašem razumski nastrojenom nastojanju da sve posmatrate kroz prizmu ‘’ružičastih naočara’’. Dozvolite sebi da plačete kada ste tužni, da priznate kada I zbog čega ste ljuti I da to I kažete, dopustite sebi da se plašite I pogledate svom strahu u oči.
- Uzmite u obzir sve informacije koje imate u datim okolnostima, I u svakoj situaciji racionalno sagledajte potencijalne prepreke I opasnosti. Potrudite se da u tom nastojanju ne odete u drugu krajnost – da se odjednom trudite I upinjete da u svemu vidite potencijalnu opasnost. To vas može odvesti u ‘’suprotan tim’’ – tim pesimista, onih koji veruju da ni nad čim nemaju kontrolu, da je stanje nepromenljivo, I da se pri tome pogoršava. U ovom procesu formiranja novog I drugačijeg pogleda na život od velike pomoći vam može biti stručna I objektivna podrška, pa vas pozivam da mi se javite kako bih vam pomogla, uz puno razumevanja I strpljenja, kao što sam mnogim svojim klijentima do sad.
Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, januar 2021.