Ja dajem vrlo malo novca na odeću, obuću, torbe i aksesoare.
Godinama sam izgradila neki svoj stil koji je podržan relativno jeftinim stvarima, ali meni lepim i dovoljno kvalitetnim.
Vrlo često kupujem i u Second handu.
Stvari čuvam, i dugo mi traju. Važno mi je da se u njima dobro osećam i da se sama sebi dopadam.
Nije mi važan brend.
Kada naidjem recimo na torbu ili haljinu od 100€, može da mi se dopadne, mogu da se oduševim, ali neću je kupiti i to ne jer je ona skupa, već jer ja u tom trenutku donosim IZBOR da ne želim da izdvojim toliko novca za to.
Ne kritikujem prodavca ili vlasnika jer je “nabiflao” cenu, jer smatram da svako zna razlog i način formiranja svoje cene, kao i da svaka roba ima svoga kupca.
Sa druge strane, dala bih neograničeno novca za edukacije, knjige i putovanja. Jer mi je to važno, tako ulažem u sebe, osećam se dobro i korisno, zadovoljno i ispunjeno.
Desi se neka omaška u izboru, naravno, ali ne bude mi žao.
Kada bih cenu svojih usluga formirala u skladu sa vrednošću koju dajem klijentima za uzvrat, ona bi bila mnogo veća od gore pomenute cene torbe.
Mnogi ljudi sa kojima sam radila i mnoge kolege mi kazu kako je premalo €20 za koučing sesiju I €30 za hipnoterapeutsku seansu, jer znaju kakve benefite klijenti imaju od rada sa mnom. Ja sam ipak odlučila da za sada cena bude ovakva.
Dakle, nije uopšte pitanje da li je moja usluga, ili bilo šta drugo, skupo, već da li ste vi spremni da sada izdvojite taj novac za tu namenu, a zavisno od vaših trenutnih prioriteta.