Donošenje odluka je nešto sa čim se ne susrećemo samo krajem i početkom godine, već svakodnevno, bili mi toga svesni ili ne. I to sa čitavim dijapazonom najrazličitijih odluka. Od onih jednostavnih, koje donosimo rutinski, pa i ne osvešćujemo sam proces, kao što su kad ustati ujutru iz kreveta, šta doručkovati, kojim putem otići do posla, pa do značajnih, velikih I nama veoma važnih životnih odluka, kao što su izabrati fakultet ili radno mesto, dati otkaz, izabrati životnog partnera, promeniti mesto boravišta, preuzeti neke važne korake u vezi sa svojim zdravljem.
Odluke su samim tim neizostavni deo naših svakodnevnih misaonih I emotivnih procesa. Postajemo ih svesni najčešće onda kada smo pred izborom koji za nas može napraviti veliku razliku u dosadašnjem načinu života. Ili bar mi mislimo I osećamo da može napraviti.
Najveći broj ljudi bira da ne donese određenu odluku, ako je doživljava kao tešku, ili je odlaže maksimalno moguće. Ne shvatajući da je i nedonošenje odluke zapravo ODLUKA. Da se ostane na istom mestu, da se ne promene ustaljeni obrasci, rečju, da se ostane u ZONI KOMFORA. Često se zona komfora povezuje sa osećajem zadovoljstva, što nije tačno. Pre treba govoriti o aspektu poznatosti. Lakše je nositi se sa poznatim navikama, ljudima, obrascima, situacijama, ma koliko neprijatno bilo, nego iskoračiti u nepoznato polje, čak I uz veliku veru I verovatnoću da nas tamo čeka nešto za nas dobro. Nepoznati su nam ishodi, situacije, ne znamo šta će se od nas očekivati, I sve to često deluje suviše zastrašujuće I komplikovano, pa se odlučujemo da ipak ostanemo na terenu ‘’dobre, stare poznate neprijatnosti’’. Ponekad je ‘pak odlaganje konačne odluke usled nedostatka informacija ili zbog konfuzije koju stvara previše informacija. Ili sa izvešnošću znate da sledi neki događaj ili reakcija koja može imati uticaja na vašu odluku. I to je sasvim u redu. Budite onda u miru ako se odlučite za odlaganje, znajući da je I to odluka – da odložite donošenje odluke, ali za vas adekvatno argumentovano.
Osnovna kočnica je emocionalna blokada manifestovana kroz strah – da ćemo doneti pogrešnu odluku. Da će se desiti nešto nepoželjno što može da nas ugrozi. A stvari bi bi se mogle posmatrati I iz drugačije perspektive – nikako i nikada ne možemo biti 100% sigurni da nismo pogrešili. I šta uopšte znači pogrešiti? Neke zaključke možemo doneti tek nakon donete odluke I preuzimanja akcije, kad se nađemo u okrilju novonastalih okolnosti. Sve do tada mi izmišljamo scenarija I besomučno se vrtimo u krugu nama poznatih informacija I emocija. A gde su sve ostale nepredviđene okolnosti, uticaji drugih ljudi, I nešto što možemo nazvati viša sila ili Božija volja.
Sećate se priče o magaretu koje je stajalo između dva plasta sena i nije znalo koji da izabere? Koji je plast sena magare izabralo? Nijedan, nije moglo da se odluči i umrlo je od gladi.
Sam proces donošenja odluke, kao I ishod, zavisi od više faktora.
Ovde ćemo navesti nekoliko preporuka koje mogu doprineti tome da se prilikom odlučivanja osećate mirnije I da sama odluka za vas bude sa što boljim ishodom:
- Donosite odluku iz dobrog emocionalnog stanja.
Nije isto da li odluku donosite kada se osećate loše, frustrirano, razočarano, tužno ili kada se osećate puni entuzijazma, samouvereno, ispunjeni ljubavlju I poletom. To može značajno uticati na sam ishod I kvalitet vaše odluke. Ukolik odluku donesete iz lošeg stanja, ona ne mora nužno biti sa lošim posledicama, ali vi možete upasti u preispitivanje I nametnuti sebi osećaj krivice jer smatrate da odluka nije ispravna, što samo produžava vaše loše stanje.
- Dobro upoznajte svoje namere i motive
Morate biti svesni toga šta želite i šta vam je važno, kako bi ste imali referentne tačke dok odlučujete. To bi značilo da ste veoma dobro upoznati sa vrednostima koje su vam prioritetne, da prepoznajete ko i šta vas motiviše i na koji način, i da znate čemu težite. To veoma često nije ni lako ni brzo shvatljivo. Ukoliko imate problem da sami shvatite šta je ono što tačno želite, možete se obratiti za pomoć i podršku profesionalnom coach-u.
- Proverite ishod odluke na svoje okruženje
Najčešće posledice naših velikih i važnih životnih odluka mogu imati i imaju efekte i na ljude iz našeg okruženja, ljude koji su nam važni i čiji životi su neraskidivo povezani sa našim. Zato je važno da sebi damo odgovor i na pitanje kako će potencijalne posledice naše odluke uticati na te ljude, na njihove živote i emocije. Npr.odluku o razvodu treba razmotriti i iz dečijeg ugla, odluku o preseljenju posmatrati iz ugla ostalih članova porodice i utvrditi kako će se odraziti na njihov dalji životni tok.
- Prihvatite moguću grešku kao lekciju
Tek nakon donete odluke I iskoraka, eventualnu grešku možemo posmatrati kao lekciju, izvući određene pouke, promeniti način odnosa I gledanja na situaciju. Što se ne bi desilo da nismo doneli baš tu I takvu odluku baš tada. Kao u onoj knjizi koju smo kao mali čitali, gde postoji jedan početak a zatim nekoliko različitih scenarija u zavisnosti od toga koju opciju izaberemo u jednom trenutku razvoja događaja. Postoji snažna pretpostavka NLP (Neuro lingvističkog programiranja) koja kaže da “ne postoji neuspeh, postoji samo povratna informacija”. Ako stvari posmatrate iz te perspektive, sve je drugačije.
- Prihvatite da događaji i situacije ne moraju biti sami po sebi dobri ili loši, već zavisno od konteksta i našeg doživljaja
Ovo je jedna od osnovnih postavki u razmišljanju o kojoj nas uči NLP.
U prilog njoje govori I sledeća priča:
‘’Bio jednom jedan stari farmer koji je čuvao stoku. Jednog dana njegov konj je pobegao. Kada su čuli te vesti, njegovi susedi su odmah dotrčali. ,,Kakav maler”- rekli su pokazujući saosećanje. ,,Moguće”, odgovorio je farmer.
Sledećeg jutra konj se vratio, vodeći sa sobom još tri divlja konja. ,,Pa ovo je fenomenalno”- uzviknule su komšije. ,,Moguće”, odgovorio je starac.
Kada je sutradan njegov sin pokušao da jaše jednog od divljih konja, konj ga je zbacio i slomio je nogu. Susedi su ponovo došli da pokažu saosećanje ,,Kakva nesreća” – rekoše. ,,Moguće”, odgovorio je farmer.
Dan kasnije, vojnici su došli u selo da prikupe mlade ljude za vojsku. Videvši da je noga njegovog sina slomljena, nisu ga odveli. Susedi su čestitali farmeru na tome kako su stvari dobro ispale. ,,Moguće”, reče farmer.’’
Vrlo često tek nakon određenog vremena možemo zaključiti da li su određene okolnosti, situacije pa I odluke bile dobre za nas. Tako da je skoro nemoguće pokušavati da taj zaključak donesemo u trenutku donošenja odluke. Mnogi ljudi odlažu svoje odluke pokušavajući da predvide svoju budućnost. Analiza i određeni stepen istraživanja mogu zaista biti odgovarajući za neke važne odluke, ali na kraju ne možete znati i nikada neće znati šta će se desiti dok to ne uradite. Greške koje posmatrate kao lekcije vode ka vašem ličnom rastu. One koje posmatrate isključivo kao greške, pojačavaju vaš osećaj krivice, umanjuju vam samopouzdanje i blokiraju ili usporavaju progres.
- Poslušajte svoje srce
Koliko puta vam se desilo da niste zadovoljni učinjenim iako ste pre toga mozgali danima i mesecima, pravili cost benefit analize, kalkulisali, crtali, pisali, i opet nije bilo kako ste želeli. A koliko puta je bila situacija da ste odluku doneli intuitivno, prosto osećajući da je baš tako kako treba da bude, i sve je zaista i bilo tako. Iz mog ličnog iskustva, neke od odluka koje sam donela prateći logiku i razum bile su dobre. Neke, onako. Neke baš loše. Svaka odluka koju sam donela prateći dobru emociju bila je dobra. Dovela me na mesto gde treba da budem. Vi najbolje osećate šta je za vas dobro.
- Sagledajte stvari iz drugačijeg ugla
Postavite sebi pitanje ’’Šta bih rekao / pitao najboljeg prijatelja da se nalazi u istoj situaciji kao ja sad?’’ Ili, proverite da li vam se na raspolaganju nalaze samo dve opcije, možda postoji još neko rešenje koje do sada niste posmatrali na taj način.
- Preuzmite akciju
Ako primetitie da vam je već postalo mučenje to što odugovlačite donošenje odluke, najgore što možete da uradite u tom trenutku je da ne uradite ništa. Jer će se proces mučenja i dalje nastaviti. Ako vam baš ništa ne pomaže da odluka prevagne na jednu od dve, tri ili više opcija, bacite novčić. Tom prilikom ćete dobro znati na koju stranu više ’’naginjete’’, kada budete primetili osećaj koji imate kad novčić padne na izabranu stranu.
Završiću jednom kratkom pričom kojom želim da vam poručim da je vaš život u vašim rukama i da je pravi trenutak da nešto promenite SAD, tako što ćete nakon odluke da skočite, upravo i SKOČITI:
’’Pitala učiteljica decu u predškolskom:
– Bile tri žabe na lokvanju, jedna je odlučila da skoči, koliko je ostalo žaba na lokvanju?
Sva deca su digla ruke i rekla: dve, dve, dve…
Učiteljica je rekla:
– Ne deco, ostale su tri. Jedna od žaba je samo odlučila da skoči.’’