Jednom sam negde pročitala rečenicu koja mi je tada bila smešna, ali više nije : “Mišljenje je kao dupe, ima ga svako.”
Sa razlikom u tome što dupe ne pokazujemo svima, zapravo pažljivo ga čuvamo I obazrivo pokazujemo samo odabranima, dok mišljenje iznosimo pred oči i uši javnosti često i rado.
I nije toliko problem u tome što se mišljenjem danas maše kao zastavicom na početku trke, već je problem u NAČINU kako ljudi iznose svoje mišljenje, a još veći problem u odgovoru i reakciji drugih ljudi.
Poslednjih godina, pri tom opštem transferu mišljenja, često dolazi do izražaja nešto zbog čega i pišem ovaj tekst: agresivan i osudjivački stav, uz grčevitu odbranu svoje ideje, bez spremnosti da se sagledaju kontraargumenti a kamoli uvaže. Pri tome se često vrlo površno pristupa temi koja je predmet pomenutog mišljenja, bez svesti o potrebi šireg sagledavanja situacije, najmanje iz dva ugla.
Odmah se posmatra ili crno ili belo.
Ono što dodatno poražava je rečnik koji se pri tome koristi, vulgaran, agresivan I sirov, iza koga sevaju varnice odbojnosti i čak mržnje prema neistomisljenicima.
Kao da je ta razmena mišljenja postala poligon na kome ljudi ispoljavaju svu negativnu energiju i teške emocije koje se godinama u njima talože, izlivaju sva svoja nezadovoljstvo sobom, teškim životom, sva svoja razočarenja i neuspehe. Jer, eto, pa Bože dragi, “imam pravo da kažem šta mislim!” Pri tome takav stav važi samo kada je u pitanju neka nepoznata osoba, dok se sa druge strane I dalje ćuti i guta pred nasilnim mužem, diktatorskim šefom, manipulativnom svekrvom ili prijateljicom, zvocavom ženom…
Tu se vide posledice višegodišnjeg nebrige o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, posledice zatrpavanja problema pod tepih, i izbegavanja preuzimanja odgovornosti za svoj život.
Prisutno je i sledeće – ako ne misliš isto kao ja, odmah si svrstan u kategoriju “neprijatelj”, izdajnik”, “glupak”, “jadnik”…. (nastavite niz….).
Jer, JA sam pametna, MOJE je mišljenje validno, JA sam u pravu, JA znam, JA sam dobra i plemenita, JA, JA, JA….
Takav stav nas vodi u ambis. Sve dok komunikaciju vidimo kao mesto I način da zgrabimo žrtveno jagnje i odsecemo mu glavu na trgu, ne može biti bolje ni nama ni društvu u kome živimo.
Imajte malo više razumevanja i tolerancije, ljudi dragi, samo malo proširite svoju svest o tome da smo svi različiti i da stvari nisu uvek onakve kakve nam izgledaju na prvi pogled i već ćemo svi lakše disati.