Živeti svestan život zvuči mnogo lakše, čak i banalno, nego što je sprovesti ga u praksi. Čini se da većina ljudi na ovoj planeti bezglavo i nesvesno juri kroz svoj dan, od momenta od kada ih, mamurne i pospane, probudi alarm, pa sve do trenutka kada, iscrpljene i često nezadovoljne, ne ’’uhvati’’ prvi san, koji ih dalje vodi u prostore podsvesti i unutrašnjih senki.
Želela sam da vam kroz primer jedne moje klijentkinje (za potrebe teksta nazvala sam je Julija) praktično predstavim njenu transformaciju od REAKTORA do KREATORA sopstvenog života koji je započela da živi svesno, nakon par meseci prolaska kroz koučing proces sa mnom.
Najuzbudljivije od svega je to što mi je ovaj proces sama opisala, na jednoj sesiji kada smo pravile retrospektivu dotadašnjeg rada, i sama uzbuđena i iznenađena svojim novim stanjem i ponašanjem, i time dodatno osvestila svoj novi, svesni aspekt življenja.
PUT OD UNUTRA KA SPOLJA
Kada smo počele sa radom, Julija je bila poprilično zbunjena, nesrećna i nije znala šta i kako treba i može dalje. Bila je u vezi sa emotivno i fizički nedovoljno dostupnim čovekom, rastrzana i preangažovana na rukovodećoj poziciji u multinacionalnoj kompaniji, sa razvodom iza sebe i raznim životnim problemima koje nije dovoljno obradila, a ni osvestila. Iako mi se za podršku obratila povodom teme partnerskog odnosa, kroz proces smo shvatile da imamo da radimo na mnogo više polja – odnos sa roditeljima i posledična uverenja koja su iz toga formirana, odnos prema sebi, stav prema odgovornosti, lične granice, strahovi, ciljevi itd.
Kao što će mi Julija i sama reći, prilikom retrospektive nakon par meseci rada, do tada je bila SPOLJA motivisana za svoje unutrašnje sadržaje, odnosno njen unutrašnji svet bio je uslovljen spoljnim faktorima. Drugim rečima, ona je dominatno delovala kao REAKTOR na situacije koje su joj se dešavale spolja, ni ne znajući da može drugačije. Ponašala se kao sunđer, upijajući tuđa raspoloženja i sentimente, i odgovarajući na tuđe potrebe i zahteve. Prilagođavala se spoljašnjim faktorima i u skladu sa tim formirala svoj unutrašnji svet, koji je, shodno nepredvidivom spoljnom svetu, i sam bio nepredvidiv, u stalnoj promeni, i van njene kontrole.
Kako je naš rad napredovao i ona polako počela da osvešćuje široko polje neosvešćenih unutrašnjih sadržaja, njen napredak se ogledao u tome što je postepeno počela da najpre umanjuje potrebu za zavisnošću od tuđih postupaka ali i mišljenja, do te mere da se ta potreba izgubila iz spektra njenih potreba. To je dovelo do izostanka reaktivnog ponašanja na spoljne faktore. Taj period je za nju bio veoma izazovan jer je u njoj stvorio prazninu i doveo je ponovo do zbunjenosti, a sve kao posledica velike promene i novog načina života koji nije tačno znala kako da živi. Da se tada uplašila i povukla, promenila pravac, prestala sa započetim procesom, velika je šansa da bi se vratila na stari obrazac ponašanja.
Međutim, Julija je hrabra i istrajna žena, i ima veliko poverenje u mene, na čemu sam joj mnogo zahvalna, te je nastavila rad sa mnom i već kroz par nedelja došla do toga da je počela da formira svoj dan prema svojim potrebama, onako kako njoj prija i odgovara. Došla je do faze koja za nju traje i danas – faze u kojoj je ona KREATOR svog dana i života, i svoje aktivnosti usmerava iznutra ka spolja, prateći svoj unutrašnji glas i svoje želje i potrebe.
Danas se ona povremeno ponovo nađe u situacijama kada spoljni uticaji nadvladaju unutrašnje, ali sve to drugačije doživljava, jer je svesna mnogih procesa koji se u njoj odvijaju i lakše i brže prevazilazi situacije koje su je ranije dugo i duboko mučile.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE SVESNOG ŽIVLJENJA
Iz Julijinog primera se već mogu uočiti osnovne karakteristike svesnog načina življenja, a ja ću ih posebno izdvojiti i ukratko se osvrnuti na svaku od njih:
- Biti svestan postojanja problema i imati želju da se problem reši, odnosno promeni neželjeno stanje ili ponašanje – onaj ko nije svestan da ima problem, ili nešto ne percipira kao problem, ne može ga ni rešiti.
- Biti svestan sopstvenih misli, potreba, emocija i postupaka, kao i mogućih posledica svojih postupaka – iako ne možemo u svakom trenutku biti usmereni na svoj unutrašnji svet, veliki je pomak i kada to radimo sve više i češće. I svesnost se vežba isto kao i mišići.
- Priznavati i prihvatati svoje misli i emocije, u cilju potrebne korekcije neželjenog – da bismo mogli shvatiti šta želimo da promenimo, moramo najpre znati kakvim ’’arsenalom’’ raspolažemo, i prihvatiti sve te misli i emocije kao deo sebe;
- Dobro upoznati sebe i svoj unutrašnji svet – osvestiti svoje vrline i mane, svoje strahove i želje, svoja uverenja i vrednosti.
- Delovati iznutra ka spolja – situacije u kojima se nalazimo i stanje koje se vidi spolja je POSLEDICA a ne UZROK našeg unutrašnjeg stanja;
- Aktivno uključiti svih pet čula u percepciju spoljnih stimulusa – videti, dodirnuti, osetiti, čuti, sve to nam je važno da primenjujemo i vežbamo, jer ako zapostavimo svesnu primenu nekog čula, smanjuje se naša sposobnost tumačenja i shvatanja koje nam samo to čulo može obezbediti. To osiromašuje naše iskustvo i lišava nas mnogih spoznaja;
- Posmatrati sebe kao deo celine u kojoj delujemo i interagujemo – čovek je socijalno biće i sve naše akcije su na neki način povezane sa ljudima iz našeg bližeg ili daljeg okruženja. Takođe, shvatanje sebe i izgradnja i redefinisanje sopstvenog identiteta se uvek postiže u odnosu sa i prema drugima.
Najjednostavnije pojašnjenje suštine, koja je istovremeno i cilj svesnog življenja, jeste: ŽIVETI A NE PREŽIVLJAVATI.
Ukoliko osećate da vam u ovom procesu treba podrška jer ne možete ili ne želite sami, možete mi se javiti, kao što je i Julija, nakon čitanja jednog od mojih tekstova objavljenih u SENSI.
Tekst je objavljen u časopisu za lični razvoj ”SENSA”, oktobar 2021.