Razlike među ljudima imaju svoje prednosti i nedostatke. Naša međusobna različitost nosi potencijal za nadogradnju sopstvenih znanja i pogleda, što može biti od opšte, javne dobrobiti. Takođe, drugačiji stavovi i pogledi na svet otvaraju široko polje međusobnog nerazumevanja i neprihvatanja, što često narušava naše odnose, otežava komunikaciju, dovodi do razvoda brakova, propadanja poslovnih dogovora, pa na kraju i do značajnih i ozbiljnih sukoba.
Svako od nas doživljava istu situaciju na drugačiji način – različiti ljudi, različiti pristupi. Američki psiholog, George Armitage Miller, jedan od osnivača kognitivne psihologije, ukazao je na sposobnost čovekove kratkoročne memorije da u jednom trenutku obuhvati samo 7+/-2 dela informacije, od izuzetno velikog broja informacija i senzacija koja opažamo svim čulima i perceptualnim kanalima. Razlika u našim doživljajima određene situacije je, između ostalog u tome, kojih to 5 – 9 dela informacija će svako od nas usvojiti na dalju obradu, jer različiti ljudi usvajaju drugačije delove informacija, u zavisnosti od mnogih faktora.
Sa druge strane, ljudi na različite načine pristupaju poslu, problemima, zabavi, deci, prijateljima, a opet zavisno od toga na koji način razmišljaju, na koji filtriraju informacije koje primaju i načina na koji obradjuju informacije koje iznose putem reči i ’’stavljaju u pogon’’ kroz svoje postupke. U okviru svetski najpoznatije metodologije ličnog razvoja, Neurolingvističkog programiranja, to se jednom rečju zovu ’’metaprogrami,, – načini kako razmišljamo i procesuiramo informacije, što utiče na usmeravanje naše pažnje i smer u kome upravljamo svojim ponašanjem.
Zašto nam to moze biti važno?
– U poslovnom okruženju – kada biramo ljude koji su najprikladniji za određenu vrstu posla ili projekta / kada menjamo vrstu ili oblast posla gde je potreban drugačiji pristup;
– U privatnom životu – kako bi smo bolje razumeli druge i oni nas / kako bi smo lakše i efektnije preneli svoje misli i emocije, ali i razumeli sami sebe – zašto nešto radimo baš tako kako radimo.
Ne postoje dobre ili loše preference u razmišljanju i svaka ima svoje prednosti ili nedostatke u zavisnosti od konteksta. Metaprogrami, kao preference u našem razmišljanju, su relativno stabilne, ali nisu nepromenljive. Otuda, ako shvatimo da nam je potrebno ili korisno da na drugačiji nacin pristupimo nekoj situaciji ili osobi, možemo promeniti lične preference u razmišljanju.
Može se desiti da je zaposleni nezadovoljan poslom koji obavlja, a da to nije zbog karakteristike samog posla, već zbog nepodudarnosti načina na koji on procesuira informacije i potreba konkretnog radnog mesta. Ili, sa nekim kolegom ili prijateljem se možda ne razumete, a da to nije zbog toga što imate različite vrednosti i uverenja, već jer na različit način obradjujete informacije i na drugačije stvari usmeravate pažnju, imate različite prirotete i definicije vrednosti.
Upoznaću vas sa najčešćim i možda najvažnijim metaprogramima, i navešću pitanja čiji odgovori usmeravaju na to koja je primarna preferenca prisutna u načinu razmišljanja osobe čiji je odgovor. Ova pitanja možete postavljati kandidatima za posao, prilikom selekcije, kako bi ste znali ko može na najbolji način da zadovolji uslove konkretnog radnog mesta / ili ih možete postavljati sebi pri promeni radnog mesta, pozicije, ali i mesta stanovanja, pri promeni odredjene navike, partnera, životnog stila, kako bi ste se što bolje prilagodili novim okolnostima:
1. ČULNI KANALI (vid / sluh / osećaj) – u vezi sa KANALIMA UVERAVANJA
Vid – Ljudima sa ovom preferencom je potrebno da nešto ili nekoga vide da bi bolje razumeli i poverovali u nešto. Razmišljaju u slikama, govore opisno, i često koriste izraze poput ,,Vidim šta hoćeš da kažeš’’ ili ’’To mi izgleda poznato’’.
Sluh – osobe sa ovom preferencom iamju potrebu da čuju neko objašnjenje, da komentarišu slike ili prevode u svoj unutrašnji glas. Za koncentraciju im je potrebna tišina, i ne moraju da vas gledaju u oči da bi vas čuli i pratili. Za njih je važno da nešto ,,dobro zvuči’’, kao preduslov da bi u to mogli da poveruju.
Osećaj – ljudi sa ovom preferencom se uglavnom rukovode intuicijom i osećajem. Važno im je da sami probaju stvari ili iskustva, da osete ili ,,opipaju,, da bi nešsto dobro razumeli ili da bi u nešto poverovali.
Kod preferenci u čulnim kanalima ne može se govoriti o pozitivnoj ili negativnoj sklonosti, već pre da li je taj čulni kanal pogodan za odredjenu situaciju koja se procenuje.
2. PRIMARNO INTERESOVANJE (ljudi, mesta, aktivnosti, informacije, stvari)
Ljudi – Osoba sa ovom preferencom pre svega želi da vidi i upozna ljude, dobro pamti lica i imena, orijentisana je ka ljudima, visoko socijalna, voli kontakte i obično je empatična.
Mesta – Pažnja kod ljudi sa ovom preferencom je primarno usmerena ka lokaciji, te se ovi ljudi lako orijentišu, imaju dobar osećaj za strukturu, lako se snalaze u novom okruženju.
Aktivnosti – Ljudi sa ovom preferencom su uglavnom zainteresovani za ono što rade, vole da budu aktivni, zanimaju ih odgovori na pitanja ’’kako’’ i,,šta,, u vezi aktivnosti kojima se bave, i uglavnom su proaktivno orijentisani.
Informacije/znajnje – Osobe sa ovom preferencom pre svega zanima šta mogu naučiti od ljudi i aktivnosti i mesta, usmereni su na činjenice i znanje, vole da uče nove stvari.
Stvari – ljudi čija je ovo primarna preferenca veoma vole da rade sa stvarima, obraćaju pažnju na objekte i stvari i zanimaju ih fizički benefiti posla.
Pitanje: Šta vam je najvažnije kod odabira putovanja (restorana, mesta za izlazak, posla…)?
3. SMER (prema i od)
Ova preferenca ukazuje na način motivacije:
Prema: osobama kojima je ovo preferencijalni način razmisljanja, potrebni su jasni i precizni ciljevi, priznanja i nagrade koje su u skladu sa njihovim vrednostima. Te osobe motiviše ,,šargarepa pred nosom,, a ne ’’ bič’’, te su podstaknute na veći doprinos ili ostvarenje cilja kada im je jasna nagrada ili efekat koji će postići kada ostvare cilj.
Od: ove osobe su motivisane svojim strahovima. Njihov pokretački motor je potreba da se udalje od nečega što im je neprijatno ili čime su nezadovoljni. Pokušavaju da izbegnu opasnosti, probleme i kazne, te ako im ponudite nagradu za dobro izvršenje posla, neće imati efekta na njih. Ove osobe su dobre u poslovima analize rizika ili kontrole kvaliteta.
Pitanje: Šta vam je najvažnije kod kupovine auta (novog ili polovnog) – (ako osoba navodi uglavnom kriterijume sa konstrukcijom,,da ne/nije… – npr. da nije nebezbedan, da nije polovan, da nema kvar, da nema ogrebotinu isl., znači da je primarno orijentisan ’’od’’, i obrnuto.
4. REFERENCA (interna / eksterna)
Ova preferenca u razmišljanju pokazuje na koji način osoba vrednuje rezultate svog rada:
Interna – takvim osobama je uglavnom dovoljan unutrašnji osećaj kao kriterijum za procenu efikasnosti i efekata svog rada. To ne znači da će i neko drugi iste rezultate oceniti dobro, već da oni sami procenjuju momenat kada je neki posao dovoljno dobro uradjen tako što ,,jednostavno osecajušš ili ’’znaju,, da je dobro.
Eksterna – ovim osobama je važno da im neko potvrdi da li su nešto dobro uradili, inače sami nisu sigurni. Ovi ljudi obraćaju pažnju na tudje mišljenje u skoro svim aspektima života i važno im je da znaju ko su osobe čija priznanja su im najpotrebnija.
Pitanje: Po čemu znate da dobro radite svoj posao – sami primećujete ili treba neko da vam kaže?
5. STIL PLANIRANJA (procedura / opcija)
Procedura – ljudima sa ovom preferencom u načinu razmišljanja je jako važno da imaju jasno postavljene i detaljno razradjene procedure u poslu (a često i u privatnom životu), kojima se rukovode. Vole da donose odluke, a zbunjuje ih kada im neko traži da urade nešto što je van definisanih okvira, ili van postavljenih pravila. Imaju problem da sami razvijaju procedure, već žele da ih dobiju od drugih i da ih vredno i marljivo slede.
Opcija – osobe sa ovom preferencom vole da eksperimentišu, da donose nova pravila i rešenja i stalno se pitaju ,,Kako bi ovo još moglo da se uradi?,, Ne vole da donose odluke, izbegavaju ili ignorišu pravila i traže alternative. Oni mogu da kreiraju procedure za druge, ali sami ne žele da ih slede.
Pitanje: Da li vam je prijatnije da imate jasne instrukcije šta treba da radite ili volite mogućnost da i sami pronalazite opcije?
6. POREDJENJE (sličnost / sličnost sa razlikom / razlika sa sličnošću / razlika)
Sličnost – ljudi sa ovom prefrencom primarno uocavaju slicnosti nove situacije sa prethodnom. Uglavnom ne vole promene, vec sigurnost i poznatost.
Sličnost sa razlikom – osobe cija je ovo preferetni nacin razmisljanja u novim situacijama najpre traze slicnost, ali kasnije i razlike. Uglavnom vole da stvari ostanu kakve su i bile, ali prihvataju promene u kraćem periodu nego prethodna grupa i vole sporiji razvoj dogadjaja.
Razlika sa sličnošću – osobe sa ovom preferencom najpre uočavaju razlike u odnosu na prethodnu situaciju, a nakon toga traže sličnosti. Ne vole česte promene, ali ih ipak prihvataju radije nego prethodne dve grupe.
Razlika – ljudi sa ovom preferencom najpre prepoznaju razlike u odnosu na prethodna iskustva i vole promene.
Pitanje: Kakav je odnos između ove i prošle godine u vašem poslu?
8. VELICINA INFORMACIJA (opšti / detaljni)
Opšti – ljudi sa ovom prefrencom generalizuju i potrebno im je da najpre imaju opštu sliku o nečemu da bi razumeli. Njima detalji nisu važni, mogu lako da sagledaju odnose i njihove strukture. Najbolje funkcionišu kada mogu da detalje delegiraju drugima. Njihov stil učenja i pristup je deduktivan (od opšteg ka posebnom).
Detaljni – osobe sa ovom preferencom moraju odmah da imaju poznate sve detalje da bi mogli da razvijaju dalju sliku i da razumeju. Važni su im detalji, preciznost, tačnost, redosled, raspored. Njihov stil učenja i pristup je induktivan (od posebnog ka opštem).
Pitanje: Pre nego što započnete neki posao, šta vam je važno da najpre saznate – detalje ili opšti pregled?
9. STIL RAZMISLJANJA (apstraktni / konkretni)
Apstraktni – Ljudi sa ovom preferencom vole da razmišljaju kroz simbole, da prave planove i srtaju nacrte pre nego krenu u realizaciju, tragajući za apstraktnim rešenjem.
Konkretni – ovi ljudi se koncentrišu na jasne činjenice i primere, projekte započinju sa konkretnim slikama i detaljnim planovima, osvrćući se na detalje u vezi sa time ko šta radi, kako, gde i na koji način.
Pitanje: Da li vam pre početka projektavažniji nacrt ili detaljan plan?
Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, jun 2020.