U kom pravcu razmišljati kada imamo dilemu oko nečega veoma važnog, za šta osećamo da nam je značajan životni ispit? To su one situacije kada se oko vas sve dešava na način da se skoro svakodnevno pitate ’’Da li je ovo znak da treba da istrajem i ojačam? Ili mi univerzum šalje znake da je krajnje vreme da ovo napustim i idem dalje?’’ Velika dilema.
I sama sam mesecima bila u njenim kandžama. Osećala sam se jako loše u poslovnom okruženju. Uz mučninu odlazila na posao i jedva čekala kraj radnog vremena. Petak je za mene postao simbol slobode. Jadno. I strašno. I tako mesecima. Za to vreme, imala sam utisak da skoro svaki dan dobijam ’’testove’’ koje treba da rešim i dam odgovor na pitanje: ostati ili otići. Taman pomislim da mi je sve jasno i da sve upućuje na to da treba da odem odmah, bez osvrtanja, kad eto je, kako izviruje, glavica crvića sumnje koji kaže: ’’Da li si sigurna da si TI uradila sve što je do tebe da popraviš situaciju? Šta je sa svim naučenim tehnikama i metodama kojima učiš svoje klijente? Jesi li ti to poklekla? Želiš da odustaneš? A šta je sa onim – odustajanje nije opcija?’’… i opet vraćanje u zagrljaj dobre stare dileme.
Sa jedne strane, većina nas je od ranog detinjstva učena lekciji da je upornost vrlina. I tako i jeste u većini slučajeva. Sa druge strane, niko od nas ne želi da bije izgubljene bitke u nedogled, zar ne? I onda, ŠTA TREBA URADITI? Problem leži upravo u tom pitanju koje uporno sebi postavljamo u ovakvim situacijama. Njega treba zameniti sledećim pitanjem: KO SAM JA? i onda iz tog ugla ponoviti pitanje o daljim koracima.
Ovo je najbolje objasniti na primeru, pa ću posmatrati u kontekstu moje situacije u kojoj sam bila. Ukoliko se osećam zaglavljeno u lošim okolnostima verujući da SAM JA žrtva okolnosti, prepustiću se samosažaljenju. To me vodi ka fokusiranosti samo na sebe i odvlači daleko od osećaja zahvalnosti i sagledavanja šire slike. Da li ja želim tako da se osećam? Sasvim sigurno ne. I onda, umesto da se vrtim u krug sa pitanjem ‘’Šta sad da radim?’’, menjam ugao i pitam sebe ‘’Čekaj malo, ko ja želim da budem?’’ I shvatam da želim da budem osoba koja oseća da ima svoju svrhu, koja je zahvalna na svemu što već ima u životu, želim da budem srećna i ispunjena onim što radim. Želim da budem osoba koja daje svoj doprinos svetu oko sebe kroz ono što radi. Želim da se moj značaj vrednuje kroz to koliko sam života učinila boljim i koliko sam novih osmeha izmamila. I sada, sve svoje emocije i pažnju usmeravam ka tom stanju, ka sebi kakva želim da budem. Ulazim u poziciju te osobe. I tek sada pitam TU OSOBU, koja želim da budem, ŠTA BI ONA URADILA U SITUACIJI U KOJOJ SE DVOUMIM? Odgovor dolazi sam od sebe. Lako i čini se niodkud. A zapravo je doputovao iz same dubine našeg bića.
I eto mene danas pred vama, živeći kao osoba koja sam shvatila da želim da budem. Svoj značaj i doprinos merim po tome koliko sam vaš život učinila boljim. Taj osećaj mi daje svrhu i motiviše da nastavim sa onim što radim. I budem svakim danom sve više JA.
Ukoliko imate sličnu dilemu i potrebna Vam je motivacija i podrška, javite mi se da zajedno vratimo osmeh na vaše lice.