’’I najpreciznija mapa na svetu biće beskorisna ako niste planirali da putujete’’ dr Lou Marinoff
Jedno od obeležja savremenog života jeste suočavanje sa besmislom života i postojanja, uprkos (ili ’pak zahvaljujući) obilju svega i svačega oko nas. Mnogi se sa ovim fenomenom besmisla suoče rano, još u periodu puberteta i adolescencije. To je i razumljivo i očekivano, imajući u vidu da je to period izgradnje identiteta i uklapanja u svet u kome živimo, tragajući za sopstvenim karakteristikama, željama, ciljevima, načinom izražavanja, pa i svrhom i smislom koji će nas usmeravati i motivisati na dalju akciju i odluke.
Međutim, mnogo veći problem nastaje (a sve je češće prisutan), kada se osobe u nekim srednjim godinama suoče sa pitanjima nedostajuće svrhe i smisla.
Zbog toga bi bilo dobro da se najpre pozabavimo razlikom između SMISLA i SVRHE, koja često nije prepoznata, pa stvara dodatnu konfuziju kod ljudi koji se osećaju zaglavljeno ovim povodom.
RAZLIKA SVRHE I SMISLA
Možda najjasnije i najpraktičnije objašnjenje ove razlike sam pronašla u knjizi ’’Platon, a ne prozak’’, dr Lou Marinof-a, iz koje ću za vas izdvojiti dva vrlo slikovita primera:
’’Sedite u restoranu i proučavate jelovnik. Kakva je SVRHA jelovnika? Da vam pomogne da odaberete šta ćete jesti. Kakav je SMISAO jelovnika? Da vam ponudi informacije o izborima koje vam stoje na raspolaganju.
Ako se nalazite u nekom restoranu u Francuskoj, a ne razumete ni reč francuskog, onda jelovnik za vas neće imati SMISLA – i pored toga što vam je poznata njegova SVRHA. Tako možete otkriti SVRHU BEZ SMISLA.
Sa druge strane, ako odete u restoran u kome se odlično snalazite u jelovniku, ali su cene takve da vam ne pada na pamet da bilo šta poručite, onda jelovnik za vas ima smisla, ali je bez svrhe. Tako možete otkriti i SMISAO BEZ SVRHE.
Sada zamislite nekoga ko nikada u životu nije bio u restoranu, i pri tome ne ume da čita. Za takvu osobu jelovnik neće imati NI SVRHE NI SMISLA.
I konačno, zamislite da jelovnik sadrži i uspele fotografije glavnih jela, i nekoga ko- umesto da poruči hranu – počinje da jede s ame fotografije. Za takvu osobu bi se moglo reći da je POBRKALA SMISAO I SVRHU.’’
Evo još jednog odličnog primera:
’’Kada pokušavate da pronađete put na mapi, SMISAO mape je da predstavi teritoriju; SVRHA mape je da vas odvede tamo kud ste pošli. Obično ne pretpostavljate da ćete ucrtavanjem rute na mapi dovršiti svoje putovanje u stvarnom svetu. To bi značilo da ste pomešali svrhu i smisao.’’
Dakle, mapa nije teritorija, a svrha nije smisao. Ali, ako ste već pronašli svrhu, razumevanje smisla će vam pomoći da je ostvarite.
SVRHA je dakle, krajnji cilj koji se može ostvariti, a SMISAO se odnosi na shvatanje života dok idete ka ostvarenju tog cilja.
Srećniji smo ako pronađemo svoju svrhu, ili verujemo da je imamo, jer nam to pomaže u pronalaženju smisla života. Takođe, sa druge strane, možemo pronalaziti smisao u mnogo toga oko nas i u nama, ne znajući šta nam je svrha, dok još uvek istražujemo.
Čak i ljudi koji se suočavaju sa brojim nevoljama i problemima, ako shvate ili poveruju u to da je njihova svrha – da prevaziđu taj problem ili te probleme, to im onda može dati smisao samom prevladavanju tih problema.
Kao i za sve drugo u životu, zavisi na koji način i iz kog ugla posmatrate ono što vam se dešava.
Često grešimo kada mislimo da postoji samo JEDNA SVRHA našega života, i tu se ograničimo. Ne mora nužno svrha vašeg života biti jedna. Možete u raznim periodima života imati razne svrhe, i dok ih ostvarujete osećati se smisleno. Recimo, dok su vam deca mala, svrha vašeg života može biti roditeljstvo i sve što se vrti oko toga. U nekom periodu, svrha vam može biti posao kojim se bavite jer radite na nekom za vas važnom projektu, koji, kada se završi, možda obesmisli taj posao.
Radila sam sa nekoliko klijenata do sada koji su mi se javili upravo sa ovakvom temom – voleli su svoj posao dugo, i rado ga obavljali, dok u jednom trenutku nije došlo do određenih promena (vrednosni sistem, menadžment, vrsta posla, odlazak dragog kolege, i sl.). Od tada, oni su osetili kako njihov doprinos na tom poslu više nema SVRHU, i to je doprinelo njihovom osećaju BESMISLA. Bilo je i par njih koji su nakon odrastanja dece i napuštanja porodičnog doma osetili prazninu u svom životu, i prateći besmisao, kao i oni koji su izašli iz dugogodišnje partnerske veze. Sa svima njima sam radila na procesu prihvatanja postojeće situacije, i na postepenom osmišljavanju novog načina života, što je podrazumevalo i redefinisanje prioriteta vrednosti, ali i identiteta.
’’PUT KOJI JE POPLOČAN SMISLOM, VODI DO SVRHE’’
Ako u svemu što vam se dešava možete da vidite neki smisao, tek tako i onda možete doći i do svrhe. Možda vas sve što vam se sada dešava vodi do vaše svrhe, iako vi nemate nikakvu ideju o tome šta bi i kada to moglo biti. I ne morate znati sada, jer verovatno ne vidite širu sliku.
Svoj život sa smislom i svrhom gradite sami, svaki dan po malo. Možete li da poverujete u to da je smisao života dati životu smisao? Ako možete, to je velika stvar, jer onda imate mogućnost da svoj život oblikujete na način koji će ZA VAS imati smisla. Nije bitno šta je za druge ljude smisleno, sve dokle god nešto za vas ima smisla u vašem sopstvenom životu, u vašoj inherentnoj logici.
Tome u prilog navešću i reči čuvenog Viktor Frankla, tvorca psihoterapijskog pristupa pod nazivom logoterapija – terapija smislom, koji u svojoj knjizi ’’Zašto se niste ubili’’ kaže: ’’Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika.”
Dakle, rasteretite se opterećenja da vaša svrha mora da bude nešto grandiozno, bombastično, umetnički obojeno ili od izuzetne važnosti za čovečanstvo. Važno je da je vama važno i smisleno! Čak i svakodnevne uobičajene aktivnosti mogu biti poligon za izražavanje vaše kreativnosti, jer ih vi obavljate, doživljavate i ispoljavate na svoj, jedinstven način.
Nemojte siliti sebe da morate da pronađete nešto specijalno u čemu ste jedinstveni, jer pritisak stvara otpor, koji blokira energiju, stvara napetost, i u samom startu vam ubacuje ’’klin u točkove’’. Budite svesni toga da već jeste JEDINSTVENI I AUTENTIČNI samim svojim postojanjem, I da će svaka vaša aktivnost biti obojena I prožeta time.
POMOZITE SEBI POMAŽUĆI DRUGIMA
Sigurno ste osetili radost bezuslovnog davanja bar jednom u životu. Podsetite se tog /tih iskustava i ponovite ih. Osetite dobrobit dok dajete bilo šta, makar osmeh, pažnju, lepu reč, svoje vreme, i osećaj smisla i svrhe ne mogu izostati. U isto vreme, promenite perspektivu i pomislite kako ste privilegovani na određeni način, time što vam je najveći problem trenutno izostanak svrhe i smisla. To je luksuz, jer da ste primorani da se borite za goli život, ili da ste suočeni sa nekom opakom bolešću, ne biste imali ni vreme ni ideju da tragate za smislom i svrhom. Ako tako posmatrate, možete sebe doživeti kao nekoga ko ima sreće u životu, pa vam povezivanje sa nekim ko je imao manje sreće od vas može biti veoma korisna lekcija.
VREDNOSTI – PUTOKAZI NA PUTU OTKRIVANJA SVRHE
Odgovori koje date sebi na sledeća pitanja, koja je osmislio dr John DeMartini, ukazaće vam na vaše vrednosti, na ono što je vama važno, i mogu vam pomoći u procesu otkrivanja vaše svrhe:
- Čime je ispunjen vaš prostor (kuća, stan, kancelarija, auto i sl.)?
- Kako rado provodite svoje vreme? Ili Kako bih provodila svoje vreme da mogu u potpunosti sama da odlučujem o tome?
- Kako trošite svoju energiju? Šta vas iscrpljuje a šta puni baterije?
- Kako trošite svoj novac?
- U čemu ste najbolje organizovani?
- U čemu ste najpouzdaniji, najviše disciplinovani i fokusirani?
- O čemu najčešće razmišljate (a što izaziva pozitivne emocije u vama)?
- Šta je to što vizualizujete i ostvarujete?
- O čemu najčešće rado razmišljate?
- O čemu najradije razgovarate u društvu?
- Šta vas inspiriše?
- Koja su to 3 dugoročna cilja, koja ste vremenom konzistentno ostvarili?
- O čemu volite da čitate i učite?
Identifikujte odgovre koji se najčešće javljaju i rangirajte ih po osećaju važnosti. Odgovori koji se ponavljaju ukazaće vam na vaše glavne i vodeće vrednosti, i mogu vam biti smernica ka pronalasku vaše trenutne svrhe.
Ako i dalje imate nedoumice u vezi pitanja sopstvene svrhe i smisla, javite mi se za podršku .
Tekst je objavljen u časopisu za lični razvoj ”SENSA”, mart 2022.