Kada se pomene prevencija bolesti, većina ljudi pomisli na sprečavanje telesnih oboljenja (mada to kod nas još nema odgovarajuću sistemsku podršku). Međutim, tek se na prevenciju mentalnih bolesti ne obraća dovoljno pažnje, pa se obično reaguje onda kada problemi eskaliraju, a posledice nebrige o sebi postanu više nego očigledne. Hajde da sagledamo šta možemo učiniti da bismo očuvali svoje mentalno zdravlje i omogućili sebi ispunjen i zadovoljavajući način života!
EDUKACIJA I PODIZANJE SVESTI
Važno je upoznati se sa uzrocima koji dovode do narušavanja mentalnog zdravlja, kao i s najčešćim simptomima. Glavni uzroci lošeg psihičkog i emotivnog stanja, koji mogu dovesti i do fizičke bolesti usled reverzibilnog uticaja psihe i tela, jesu sledeći:
- narušeni, loši međuljudski odnosi, praćeni čestim konfliktima;
- društvena izolovanost;
- ubrzan način života koji sadrži kratke i frekventne rokove;
- preterano praćenje digitalnih sadržaja;
- svi oblici zavisnosti (cigarete, alkohol, droga, internet, kockanje);
- previše vremena provedenog u zatvorenom prostoru,
posebno u sedećem položaju; - neupražnjavanje bilo kakve fizičke aktivnosti;
- nezadovoljstvo sobom i svojim izgledom;
- neredovni i nutritivno loši obroci;
- narušen ritam spavanja.
Pomenuti uzroci istovremeno mogu biti pokazatelji već narušenog
psihofizičkog blagostanja.
IZBEGAVAJTE UZNEMIRUJUĆE SADRŽAJE
Javni prostor je danas mnogo kompleksniji nego ranije i ljudi imaju vrlo lak pristup svemu što se podrazumeva pod tim, uz samo nekoliko „klikova” (društvene mreže, Jutjub kanali, razne
platforme). Kako najveću popularnost medijima donose loše vesti (kriminal, zločini, elementarne nepogode), takav sadržaj se plasira s pompeznim i primamljivim naslovima i najavama. Ukoliko niste direktno pozvani da pomognete ili nemate mogućnost da nekako doprinesete nekom od tih uznemirujućih događaja, utoliko ih valja izbegavati, bilo da o tome čitate ili slušate bilo da s nekim razgovarate. U svakom od pomenutih slučajeva možete samo osetiti uznemirenost, zebnju ili strah, bez konkretnih smernica za neku promenu i bez ikakve koristi od njih.ž
STRATEGIJA SUOČAVANJA SA STRESOM
Kao što sam pisala u jednom od prethodnih brojeva, u današnje vreme stres nije moguće izbeći, ali možete (ili morate) izgraditi mehanizme da se s njim suočite. Jedan od najvažnijih mehanizama jeste razumevanje šta je i kada pod vašim uticajem, a šta i kada to nije, kao i usmeravanje vašeg delanja na ono nad čime imate kontrolu i prihvatanje onoga nad čime je nemate. Takođe, od izuzetne je važnosti uskladiti svoja očekivanja s realnim okolnostima, što bi značilo upoznavanje sa samim sobom, svojim vrlinama i manama, svojim kapacitetima i konkretnim okolnostima u kojima se nalazite.
NEGUJTE POZITIVAN STAV
Pozitivan stav prema životnim situacijama nije isto što i bezrazložni optimizam. Negovati pozitivan stav znači vežbati svesno usmeravanje pažnje na ono što je dobro u konkretnim okolnostima, dok u isti mah činite sve što je u vašoj moći da promenite ono što vas ograničava ili je štetno po vas. To znači i svakodnevno praktikovati zahvalnost, u tom smislu da ne zanemarite ili da ne podrazumevate ono što već imate, možete i umete, samo zato što stalno težite onome što nemate. Stremiti novim ciljevima je odlično, ali uz svest i zahvalnosti za sve postignuto i dato, jer u suprotnom, možete provesti ceo život kao hrčak trčeći u točku koji se neprekidno okreće.
ODRŽAVAJTE DOBRE DRUŠTVENE VEZE
Povezanost i pripadnost zajednici ljudi sličnih sebi, jesu dve bazične psihičke potrebe. Provoditi vreme s ljudima s kojima osećate povezanost i u čijem društvu osećate pripadnost, krucijalno je za mentalno zdravlje i zadovoljstvo sobom i svojim životom. Mnoga istraživanja ukazuju na ključnu važnost baš ovog faktora na sveopšti doživljaj blagostanja. Važno je da se povežete s onima s kojima imate sličnosti prema nekom od sledećih kriterijuma:
- vrednosti koje visoko cenite (sloboda, kultura,
pravda, porodica); - uverenja o sebi, drugima, svetu i životu;
- interesovanja;
- ciljevi;
- talenti i veštine.
PRIJATELJSKA I STRUČNA PODRŠKA
Od izuzetne važnosti je da u svojoj okolini imate bar jednu osobu koja će podržavati vaše ciljeve, razumeti vaše strahove i sumnje, koja će vas čuti iako vas ponekad možda ne razume, dati vam vetar u leđa. Međutim, podjednako je važno obezbediti sebi i stručnu podršku u tom smislu, bilo da je reč o psihoterapiji bilo o nekom obliku psihološkog savetovanja, jer su vama bliski ljudi često subjektivni iz opravdanih razloga. Još važnije je da tu stručnu podršku ne potražite samo kada neki problem eskalira, već i pre toga, da biste upoznali sebe i svoje potencijale nezavisno od postojanja nekog gorućeg problema. To će vam omogućiti da se lakše izborite sa iskušenjima kada iskrsnu ispred vas, kao što se sportisti ne pripremaju na dan takmičenja, već mesecima unapred.
HUMOR, SMEH, ZABAVA
Ponekad je u svakodnevici punoj obaveza i problema teško naći vreme i motivaciju za zabavu, ali je veoma važno za zdrav i ispunjen život. Smeh oslobađa endorfin, tzv. hormon sreće, koji subjektivno ublažava bol i stres, i snižava nivo kortizola, hormona stresa, čime smanjuje anksioznost i napetost. Humor pomaže da stvari sagledate iz drugačije perspektive, što vam može promeniti doživljaj neke situacije i pomoći u drugačijem pristupu. Smeh ubrzava cirkulaciju, povećava nivo kiseonika u krvi i opušta krvne sudove. Dakle, humor, smeh i zabava nisu samo način za trenutno popravljanje raspoloženja, već dugoročno doprinose mentalnom, a posredno i fizičkom zdravlju.
UREDAN SAN I REKREACIJA
Dok spavate, vaše telo se regeneriše, uključujući sve organske strukture, što jača imunitet koji je važan za suočavanje sa psihofizičkim stresorima. U snu se intenzivnije luče melatonin i hormon rasta, zbog čega je naročito važan u detinjstvu i mladosti, ali i u stresnim periodima života, jer utiče na nivo energije, apetit i metabolizam uopšte. Melatonin dodatno deluje i kao najjači antioksidans u telu i stimulator imuniteta. Fizička aktivnost ubrzava cirkulaciju i smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara. Pored toga, kretanje i vežbanje oslobađaju endorfin i serotonin, hormone koji popravljaju raspoloženje i ublažavaju stres.
Tekst objavljen u časopisu ”Lepa i srećna”, mart 2025.