Lične granice igraju izuzetno važnu ulogu u izgradnji I očuvanju samopoštovanja I samovrednovanja svake osobe. U isto vreme one predstavljaju mesto spajanja I odvajanja sa drugima, štite nas i pružaju nam preko potreban osećaj sigurnosti.
ŠTA SU LIČNE GRANICE?
Lične granice su ograničenja koja postavljamo sebi I drugima, u cilju zaštite svojih vrednosti, svoje bezbednosti I svega što je za nas važno. Ova ograničenja možemo ispoljiti kroz ponašanje i govor, a doživljavamo ih kroz sopstvene misli, emocije I telesne osećaje. Granice nam omogućavaju da spoznamo sebe, sopstvene kriterijume, da se zaštitimo od drugih ali u isto vreme sa njima I povežemo.
Slično državnim granicama, I lične granice mogu biti rigidne ili propusne, kao I imati različite oblike nekog od ova dva stanja. Najbolje za nas bi bilo da naše lične granice budu fleksibilne, odnosno po potrebi čvrste a po potrebi propusne. Stoga je važno upoznati se sa sopstvenim potrebama, upoznati svoje vrednosti I uverenja, svoje dobre ali I loše strane, kako bismo imali svest o tome šta branimo I zbog čega.
Lične granice, svest o njima I njihovo pomeranje u skladu sa okolnostima, predstavljaju osnov zdravog mentalnog razvoja kao I kvalitetnog odnosa sa drugima.
ŠTA AKO DRUGI NE PRIZNAJU VAŠE GRANICE?
Ako se neko ljuti na vas jer postavljate ili pomerate granice, upravo to je pravi znak da su čvršće granice u tom odnosu krajnje neophodne .
Glavno pitanje je zapravo kako da prepoznate da neka osoba ne prihvata ili ne poštuje vaše granice. To su sve one situacije u kojima ljudi od vas traže da uradite nešto za šta ste ih više puta eksplicitno odbili, ili kada ne obraćaju pažnju na vaše emocije I vaše stanje, kada vas vređaju, ponižavaju ili zlostavljaju.
Tuđi napadi na vas su izraz njihovog stava i osećaja ugroženosti neke njihove vrednosti. Ako vas neko napadne i izražava ljutnju ili osudu, neka njihova potreba nije zadovoljena, ili se plaše da može ostati nezadovoljena, a vas vide kao potencijalnog dželata. Neka njihova stara rana je prokrvarila, jer još nije zarasla, a strahovi su im se otgrli kontroli i razjarili, poput probuđenog lava. Ili, neko ima svoje nezadovoljene potrebe za koje smatra da ste baš vi osoba koja treba da ih zadovolji i da ste na neki način ’’pogodni’’ za to.
Najpre je važno da ovo razumete. Svi mi branimo svoje vrednosti i zadovoljavamo svoje potrebe na različite načine.
Ali, još važnije je da ne dozvolite da tuđa odbrana u formi napada bude na vašu štetu. Vi niste dužni niti odgovorni na bilo koji način da lečite traume tuđih nesrećnih detinjstava ili budete drugima roditelj ili partner koga nikada nisu imali. Ne dozvolite da vas iko napada, vređa, prebacuje svoj teret na vas i tumači vaše misli i vaše namere. Samo nesrećni i nezadovoljni ljudi povređuju druge, ali to ne znači da vi to treba da tolerišete ili trpite.
Imate pravo i obavezu da odbranite sebe.
Ako nekome smeta vaše ponašanje ili reči, može vam na to ukazati na neagresivan način. Međutim, to ne zavisi od vas.
Ono što od vas zavisi, na šta vi možete da utičete u ovakvim situacijama I šta možete da uradite je sledeće:
– Pokušajte da saznate kakvu ste emociju ili razmišljanje izazvali svojim postupcima ili rečima kod osobe koja je narušila vaše lične granice. To ne možete znati osim ako vam ta osoba eksplicitno ne kaže, jer sve ostalo je u domenu interpretacije.
- Zatim sagovorniku pojasnite svoju nameru i razmišljanja, uvažavajući to da je sagovornik drugačije razumeo I doživeo vaše prvobitne reči ili ponašanje.
- U slučaju da sagovornik I dalje nastavlja sa ‘’probijanjem’’ vaših granica, povucite se.
Pristanite jedino na takvu komunikaciju. Sve drugo je prebacivanje vrućeg krompira iz ruke u ruku, i nemate razloga da pristajete ni na šta što vas ugrožava.
KAKO DA ZNATE DA JE VREME ZA USPOSTAVLJANJE ILI POMERANJE VLASTITIH GRANICA U ODNOSU PREMA DRUGIMA?
- Osećate se iscrpljeno i tužno nakon razgovora sa osobom;
- Pre razgovora osećate otpor, uznemirenost, odlažete kontakt, nemate želju za kontaktom;
- Često govorite DA iako bi ste želeli da kažete NE na zahteve koje vam osoba upućuje;
- Sagovornik vam prebacuje osećaj krivice, direktno ili indirektno;
- Osoba nastavlja da vam iznosi sadržaje za koje zna da vas uznemiravaju ili vam smetaju;
- Osećate se iskorišćeno i izmanipulisano na bilo koji način;
- Osoba vam ograničava slobodu na bilo koji način (ono što vi podrazumevate slobodom za sebe);
- Imate utisak da vi mnogo više dajete u tom odnosu (pažnje, posvećenosti, razumevanja, tolerancije, novca,…);
- Osećate I doživljavate nepoštovanje, nevrednovanje, kao I bilo kakav oblik nasilja ili zlostavljanja.
IMATE PROBLEM SA TIM DA DRUGIMA KAŽETE NE?
Ukoliko primetite da prihvatate mnogo toga što drugi traže od vas, iako osećate da ne želite, razmislite o sledećem:
Verujem da vrlo revnosno zaključavate vrata od stana ili kuće, vrata automobila, kapiju dvorišta, rajsferšlus svoje torbice. Proveravate možda i po nekoliko puta, da se zaštitite od neželjenih upada na lični teren i da zaštitite sosptvenu privatnost i imovinu.
Zašto onda dozvoljavate da u teren vaše duše utrčava ko kad i kako stigne?
Mislite li da time može da nastane manja šteta nego od upada u vaš stan, auto ili torbicu?
Može nastati zapravo mnogo veća šteta, jer ćete izgubiti svoje granice i svoj identitet. Vremenom nećete znati šta vi želite a šta radite zbog drugih.
Zapitajte se šta je to čega se plašite da će se desiti ako kažete NE? Da vas drugi više neće voleti, da će vas odbaciti? Da u njihovim očima više nećete imati istu ulogu kao pre? Ako su bliski ljudi u pitanju, često imate bojazan da ih ne povredite, pri tome ne pomislivši da bi možda vaše odbijanje zapravo njih dovelo do nekog rešenja ili scenarija koji je bolji za njih.
Veoma je važno da shvatite da vi niste ono što drugi misle o vama. Vaša vrednost se ne meri time što neko misli da ste dobri, vredni ili uslužni. Svako ima svoje potrebe i očekivanja, tako i drugi ljudi u odnosu na vas.
Ako stalno govorite DA a mislite NE, osećaćete se loše, jer time izdajete najvažniju osobu u svom životu – sebe. Kako onda da verujete drugima ako sebi ne možete?
Nemojte se onda začuditi ako vas ne poštuju oni kojima najčešće govorite DA kada mislite NE. Oni se tada zapravo prema vama odnose na isti način kao i vi prema samima sebi. Šaljući im poruku da ste uvek raspoloživi, u stvari im govorite da i nemate baš jasno definisane kriterijume, pa će oni to shvatiti kao poruku da ste spremni da poštujete njihove, i da je vama to sasvim u redu. Oni to ne mogu znati dok im vrlo jasno i otvoreno to i ne kažete.
Ukoliko u ovom procesu uspostavljanja i pomeranja svojih granica shvatite da ne možete sami, javite mi se za podršku.
KAKO UČTIVO A JASNO DA KAŽETE ’’NE’’
’’Ne hvala, imam druge obaveze.’’
’’Na žalost, nije pravo vreme.’’
’’Izvinite, ali nisam spremna na to u ovom trenutku.’’
’’Zvuči sjajno, ali trenutno imam druge prioritete.’’
’’Možda drugi put, kada se okolnosti promene.’’
’’Hvala što mislite na mene, ali nisam u mogućnosti.’’
’’Ne hvala, ali zvuči baš sjajno.’’
’’To nije dobra ideja za mene.’’
’’Žao mi je, zauzeta sam.’’
Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, april 2021.