Situacija u kojoj se ceo svet nalazi u danima u kojima pišem ovaj tekst, početkom aprila 2019., u toku svetske pandemije, zbog mnogo čega je specifična i jedinstvena u istoriji ljudskoga roda. Ali, isto tako, po nečemu je i vrlo slična sa mnogim drugim situacijama u kojima se svet našao i nalaziće se: po prisutnom osećaju straha i neizvesnosti kod velikog broja ljudi.
Činjenica je da u istim okolnostima, različiti ljudi reaguju različito. Primajući određenu informaciju i svedočeći nekom događaju, svako od nas ih doživljava i interpretira na drugačiji način, a zavisno od sledećih faktora:
- od uverenja koja imamo o životu, sebi, drugim ljudima i pojavama,
- od iskustava koja smo proživeli,
- od socio-kulturoloških i ostalih uslova u kojima smo odrasli i proveli najveći deo života,
- od podržavajućeg stava okruženja u kome živimo
- od vrednosti koje negujemo
- od očekivanja koja imamo od sebe, od drugih i od okolnosti
- od mentalnog sklopa i stukture ličnosti
- od spremnosti na promenu i prihvatanje, itd…
Pomenute faktore možemo nazvati ’’filterima’’ kroz koje svaka osoba sve primljene informacije i događaje iz spoljnog sveta obrađuje, a zatim im daje određeno značenje, i posledično, doživljava određenu emociju i reaguje određenom akcijom u skladu sa svim pomenutim.
Iako je svaka osoba jedinstvena po svojim doživljajima, značenjima koje tim doživljajima daje i ispoljenim reakcijama, kao što je jedinstvena po otisku prsta, ipak za potrebe analize i zaključaka možemo uočiti nekoliko tipičnih reakcija koje se pojavljuju u situaciji opšte prisutnog straha i neizvesnosti. Te reakcije možemo shvatiti kao MEHANIZME ZAŠTITE, kojima ljudi pokušavaju da zaštite sopstvene vrednosti, egzistenciju, iskustva, uverenja i sve što osećaju da im je ugroženo ili poljuljano:
- ODBIJANJE – ne žele da prihvate postojeće okolnosti, opiru im se, nalazeći razne razloge za to: od opravdanja neproverenim informacijama preko verovanja u teorije zavere i političke mahinacije. Oni i dalje sprovode svoje svakodnevne aktivnosti uprkos promenjenim spoljnim okolnostima, i pri tome osuđuju ostale koji su podlegli strahu i promenili svoje ponašanje ili karikiraju svaku situaciju ili tuđu reakciju koja je suprotna njihovom stavu. Suštinski, ovi ljudi su nefleksibilni i teško se prilagođavaju promenama.
- PRIHVATANJE – shvataju da je situacija trenutno van njihovog polja delovanja u velikoj meri i prihvataju da je tako. Pokušavaju da pronađu one aspekte nad kojima imaju uticaj i to im delimično nadoknađuje izgubljeni osećaj kontrole, ali i daje snagu da prebrode situaciju za koju veruju da je prolazna. Ovi ljudi su dosta fleksibilni i strpljivi .
- ANALIZE I SOPSTVENI ZAKLJUČCI – najviše veruju sebi i sopstvenoj logici, rukovode se parolom ’’misli svojom glavom’’, te su neprekidno u analizi i izvlačenju sopstvenih zaključaka. Prikupljaju informacije i posmatraju ih u svetlu sopstvene realnosti, a zatim ih analiziraju i uveravaju druge u istinitost i koherentnost svoje lične logike, čudeći se tome kako drugi ljudi tako olako prihvataju sve što im neko drugi servira, a ne misle svojom glavom. Oni su stručnjaci za sve.
- OKRIVLJAVANJE I KRITIKOVANJE– nalaze krivicu u svakom drugom osim u sebi, neprekidno ’’loveći žrtve’’ na svakom koraku i kritikujući sve i svakoga. U postojećoj situaciji pandemije, krivci su svi, od osobe koja je prva ’’lansirala’’ virus, preko onih koji su ga dalje prenosili, preko vlasti koja nije adekvatno reagovala, ljudi u okruženju koji se nesavesno ponašaju itd. Ovakvi ljudi inače imaju problem sa preuzimanjem odgovornosti, te je svaka situacija poligon za dodatno jačanje njihovog uverenja da su drugi odgovorni i krivi. Najčešće imaju i konflikte sa osobama iz najbližeg okruženja, sa kojima su u uslovima izolacije primorani da dele prostor i vreme znatno više nego pre.
- KUKANJE – sve vide crno, ponovo se dogodilo nešto što je opravdalo njihov katastofični pogled na život i svet, podgrevaju sopstveno uverenje da nikada neće biti bolje, u svakom događaju vide nagoveštaj još goreg i strašnijeg ishoda, ’’zamrznu’’ se od panike i osećaja nemoći. Odbijaju svaku utehu i predloge za promenu stava i načina posmatranja okolnosti, a optimistične ljude kritikuju i doživljavaju kao neozbiljne, detinjaste, šarlatane i nezrele, jer zrela i odgovorna osoba mora da se brine. Nesigurni su u sebe, jako su uplašeni, sa malo vere u Boga ali i druge ljude.
- DOPRINOS – ovi ljudi prevazilaze sopstveni osećaj straha i nedostatka kontrole tako što su nekome korisni, i to ih ispunjava i daje im osećaj važnosti i doprinosa. Dobro se osećaju kada vide da su nekome pomogli, ili da su nekoga utešili. Te aktivnosti im istovremeno ispunjavaju vreme i skreću pažnju sa loših događaja. Njihova pažnja je usmerena ka konstruktivnoj akciji.
- RAD NA SEBI – ovi ljudi već duže vreme rade na sebi, proučavaju svoje misli, emocije i ponašanje i aktivno ih usmeravaju u pravcu koji utiče na unapređenje kvaliteta njihovog života. Svaku situaciju koriste kako bi sagledali sebe i svoje emocije i ponašanje u sklopu novih okolnosti i pronalaze priliku za sopstveni rast i razvoj, misao, duhovni ili emotivni. Smatraju da se ništa ne dešava slučajno i pronalaze poruke koje im svaka nova situacija šalje, kako bi naučili nešto novo i unapredili sebe.
Predlozi za mehanizme zaštite u situacijama dugoročnog straha izazvanog uslovima koji su van naše kontrole:
- Setite se molitve nepoznatog autora ’’ BOŽE, DAJ MI SNAGE DA PRIHVATIM ONO ŠTO NE MOGU DA PROMENIM, HRABROSTI DA PROMENIM ONO ŠTO MOGU I MUDROSTI DA RAZLIKUJEM JEDNO OD DRUGOGA’’. To znači da je važno da shvatite nad čime imate kontrolu i da svoju pažnju usmerite na to, a da sve ono što je van dometa vašeg uticaja prihvatite kao trenutno nepromenljivo, jer svaki otpor će kod vas stvarati samo još lošiji osećaj. Niko od nas ne želi da bije unapred izgubljene bitke, zar ne?
- UTEŠITE NEKOGA. Pomozite nekome da ublaži strah ili da se oseća bolje na bilo koji način. Nije moguće imati dve misli u isto vreme, tako da ćete se i sami osećati bolje i smirenije kada svoju pažnju, misli i energiju usmerite ka smirivanju druge osobe. Dodatno će se u vama javiti izuzetan osećaj ponosa i snage nakon učinjenog dobrog dela.
- PRISETITE SE SITUACIJA KOJE U VAMA IZAZIVAJU SMIRENOST. Sedite opušteno, zatvorite oči i prizovite u svoje sećanje situaciju u kojoj ste se osećali izuzetno smireno i prijatno. Neka ta slika bude što jasnija pred vašem unutrašnjim okom. Obratite pažnju na sve detalje koje vidite i čujete, na boje, prisutne osobe, izraze lica, okruženje, glasove, druge zvukove. Možda vidite film a ne sliku. Jasno se prisetite osećaja koji ste tada imali, koji je ta situacija izazvala u vama i postanite svesni gde vam se u telu javlja taj osećaj. Potrudite se da ga ponovo osetite istim intenzitetom, duboko dišite i dozvolite da se u vašem umu pojavi neki simbol za taj osećaj (predmet, slovo, oblik, pojava, osoba, bilo šta). Svaki sledeći put kada se osetite uznemireno i stresno, prizovite u svoj um ovaj simbol, i zajedno sa njim će se u vašem telu pojaviti i prateći osećaj smirenosti i prijatnosti.
- PROMENITE POGLED NA SITUACIJU. Ako ne možete da promenite okolnosti, možete promeniti način na koji ih posmatrate i doživljavate. Prihvatite da događaji i situacije ne moraju biti sami po sebi dobri ili loši, već zavisno od konteksta i našeg doživljaja. Tek posle određenog vremena možemo zaključiti čemu su služili i zašto su bili deo našeg iskustva. Pomislite samo kako promenom ugla posmatranja jedne obične slike na zidu stičete drugačiji utisak o njoj. Isto je i sa posmatranjem svega drugog u životu.
- Shvatite da se STRAH UVEK ODNOSI NA BUDUĆNOST. Sada, u ovom trenutku, i ako nam je loše i ako nas nešto boli, naša energija je usmerena na konkretno rešavanje date situacije, na pokušaje ublažavanja bola ili neprijatnosti ili na borbu ili na beg. Kada se plašimo, mi zamišljamo scenarije mogućih budućih negativnih ishoda koji se skoro nikada neće ostvariti na način na koji ih zamišljamo. Stoga se trudite da što češće svoju PAŽNJU usmeravate na sadašnji trenutak sa jasnom NAMEROM da se pozabavite onim što se SADA događa.
- Preusmerite svoje misli sa onoga što NE ŽELITE da osećate i doživljavate, ka onome ŠTO ŽELITE. Ako ne želite strah, šta želite umesto toga? Ako ne želite uznemirenost, osećaj nemoći, šta želite? A zatim razmislite o tome šta VI LIČNO MOŽETE da učinite da bi ste ostvarili i postigli to što želite. Osvrnite se i na najmanje sitnice, a zatim im se posvetite predano, kao najvećem projektu svog života, i praktikujte ih svaki dan. Na taj način skrećete pažnju ka željenim rezultatima i pozitivnim aspektima, istovremeno vraćajući sebi osećaj izgubljene kontrole.
Za sva pitanja i za zakazivanje individualnih sesija možete mi se obratiti na ana.rodic.coach@gmail.com
Tekst je objavljen u časopisu ”SENSA”, maj 2020.