Koliko često se prisećate svojih uspeha i ostvarenih ciljeva? Da li svaku ispunjenu
obavezu samo „štiklirate“ u rokovniku i mahnito se bacite na sledeću? I kako se sve to odražava na vaš život?
Dobar dan, Žaklina, zovem povodom kolumne za novi broj. Kako ste, šta radite? – pitam ja pre neki dan urednicu magazina „Lepa&Srećna”. – Evo, dobro sam, Ana, juče je izašao novi broj magazina, i odmah sam počela da razmišljam o temama za sledeći. Kako ste Vi, šta ima novo? – odgovara mi. – Slično kao kod Vas, pre neki dan sam odbranila završni rad na drugoj godini edukacije i sada nastavljam punom parom u nove obaveze iz treće godine – kažem.
Onda je na trenutak nastupila tišina, a zatim smo obe prasnule u smeh, uz istu misao koju smo skoro istovremeno izgovorile: – Da li primećujete kako samo jurimo za novim obavezama? Jeste li zastali na trenutak i proslavili to jedno dostignuće? Niste? Jao, ni ja! Moramo to promeniti, važno je. Hajde da o tome pišemo u novom broju! I tako je spontano nastala tema ove kolumne. Koliko često zastanete da osvestite uspehe i postignuća koje ste ostvarili? Da li posle jedne završene obaveze samo „čekirate” još jednu stavku u svom rokovniku i mahnito nastavljate dalje? I na koji način to utiče na kvalitet vašeg života? Važno je imati jasne ciljeve u životu, još važnije je ostvarivati ih, ali ono što je podjednako bitno a čemu se ne pridaje dovoljno pažnje, jeste svest o sopstvenim postignućima, zadovoljstvo zbog toga i nagrađivanje samog sebe. Neki ljudi to sebi ne dopuštaju jer smatraju da predstavlja nepotreban gubitak vremena. Neki opet doživljavaju završetak obaveza i dostizanje ciljeva kao nagradu samu po sebi.
KOGNITIVNA SPOZNAJA
Veoma je važno da sebi dozvolite da uz koginitivnu spoznaju i validaciju svojih postignuća, osećate zahvalnost – prema sebi, istini, životu, drugim ljudima… Bez tog osećaja teško možete nastaviti dalje sa zadovoljstvom. Jer, ako čovek nije zadovoljan onime što je ostvario do tada, već uvek grabi ka nečemu višem, lestvica se samo pomera, pa je mala šansa da ikada bude zadovoljan bilo čime, a sagorevanje u tom procesu je neminovno. Takođe, nagraditi sebe na neki način, makar to bila sitnica, znači nagraditi svoje „unutrašnje dete”. Naime, psihološki deo svačije ličnosti u nekim psihoterapijskim modalitetima naziva se „unutrašnje dete”, u drugim „ego stanje deteta”, u trećim „mlađa verzija sebe” itd. U svakom slučaju, taj deo nas, kao i svako dete, želi nagradu, raduje joj se i pamti sreću i uzbuđenje zbog nje, a onda ima još jaču motivaciju za neka nova postignuća, koja će dovesti do novog nagrađivanja. Dugujemo tom detetu u sebi da ga obradujemo i podstaknemo. Neki ljudi će posle toga možda osetiti da su se umorili ili da nemaju dovoljno volje za ostvarenje novih ciljeva. U redu je ako osetite umor nakon dužeg perioda angažovanosti. Treba uvažiti sopstvene potrebe, fizičke, emocionalne i psihološke, i dopustiti sebi odmor na način koji vam odgovara. Ali, kako nastaviti realizaciju ciljeva da ne ostanu samo na nivou planova i želja? Najpre je važno da osvestite zašto nešto želite i da vam to bude važno u tom trenutku ili periodu života. Zatim, da definišete taj cilj što preciznije u pozitivnoj formulaciji (na primer, umesto: da više ne budem gojazna, recite: da smršam 10 kg), jer čovečji um ne prepoznaje negaciju. Stoga, kada zamišljate slike onoga što NE želite, nesvesno ćete biti fokusirani baš na to. I obrnuto.
VREMENSKA LINIJA
Sledeći važan korak je da svoj cilj što jasnije smestite na vremensku liniju odnosno da odredite rok do kojeg želite ili planirate da ga ostvarute, ali uz uvažavanje stvarnosti i neophodnu fleksibilnost u skladu s datim okolnostima. Kada to učinite, biće važno da se podsetite na svoj „rezervoar resursa”, koji leži u vašoj podsvesti i koji će vam pružiti neku vrstu ohrabrenja i vere u sebe da možete postići ono što vam je važno. Pored dosadašnjih uspeha, vaš „rezervoar resursa” može sadržavati i sve vaše sposobnosti, vrline, talente, veštine i znanja, a podsećanje na to i posezanje za svim tim, povoljno će uticati na vašu motivaciju. Bitna komponenta u ostvarivanju ciljeva jeste i podrška. Treba da je potražite ako je već ne dobijate spontano od svoje okoline, bilo da se radi o prijateljima, partneru ili roditeljima bilo o kolegama ili nekom stručnjaku. Tražiti pomoć i podršku nije čin slabosti već naprotiv, čin hrabrosti i pokazatelj volje da se prevaziđu prepreke. I, konačno, ono bez čega se nijedan cilj, plan ili želja ne mogu ostvariti, jesu konkretna akcija, prvi korak i praktično delanje. To ne može učiniti niko umesto vas, pa je zato važno da budete svesni vlastite odgovornosti u ličnom progresu, a da pritom razvijate upornost, istrajnost i samodisciplinu. Kada konačno ostvarite i taj novi cilj, treba da se podsetite na temu s početka ovog teksta.
Dakle, zaustavite se na trenutak, osetite zahvalnost, nagradite sebe, odmorite se, pa tek onda nastavite dalje.
Tekst objavljen u časopisu ”Lepa i srećna”, januar 2025.