Povratak sebi

U prethodnom broju SENSE naša saradnica Ana Rodić je pisala o ponašanju ženomrzaca, načinima njihove manipulacije i zlostavljanja, o tome šta žene drži u ovoj zamci i kako muškarci nauče da mrze žene, bazirano na knjizi  ’’Muškarci koji mrze žene, i žene koje ih vole’’, dr Susan Forward i Joan Torres.

U ovom tekstu ću se osvrnuti na pitanja kako žene nauče da vole ženomrsce, kako postaviti granice ženomrscu, kako znati kada otići i kako ponovo pronaći sebe?

U detinjstvu formiramo sliku o sebi, koren svog samopouzdanja i obrazaca razmišljanja i ponašanja. Porodica u kojoj odrastamo utiče na formiranje naše ličnosti, tu naučimo kako i šta da mislimo i osećamo o sebi i prema sebi , ali i šta da očekujemo od drugih. Roditelji zadovoljavaju naše osnovne životne potrebe i kao deca smo zavisni od njih. Takođe, za njih mislimo da su moćni, najpametniji, da imaju monopol na istinu i mudrost. Stoga, kada roditelj donosi sud o detetovoj vrednosti, bilo putem reči ili postupaka, to postaje detetova činjenica, istina koju nosi dalje kroz život, jer roditelj zna najbolje.

Iz uloge devojčice, poistovećujemo se sa majkom, učimo šta i kako znači biti žena, i kako se ponašati prema muškarcima a i uopšte. Sa druge strane, otac nam je prvi uzor kako se muškarci ponašaju prema ženama, a odnos naših roditelja nam daje prvu i najvažniju predstavu o tome kako se ljudi u paru međusobno odnose.

Poruke koje primamo kao deca postaju suština našeg doživljaja sveta, nas samih i drugih ljudi. Te poruke ne moraju uvek biti izrečene, već češće pokazane, kroz ponašanje roditelja i osoba koje su nam najbitnije u detinjstvu.

KAKO ŽENE NAUČE DA VOLE ŽENOMRSCE?

Najčešći uzroci koji dovode do toga da žene budu privučene i svojevoljno ostanu uz muškarce ženomrsce, su:

  1. Pokorna, zavisna majka i tiranski, dominantan otac

Kada je majka  servilna, pasivna i zavisna od supruga i nema dovoljno snage da zaštiti sebe u vezi sa dominatnim suprugom, takvim ponašanjem ona šalje nesvesnu poruku ćerki da je svet neprijateljsko mesto bez muškarca, da su žene bespomoćne i zavisne od muškarca i da je u muškim rukama sva vlast u vezi. Pošto majka veruje da nije sposobna da se sama brine osebi, ćerki takođe šalje i poruku da vezu sa muškarcem mora zadržati po svaku cenu, čak i cenu svog dostojanstva i samopoštovanja.

  • Strah od gubitka očeve ljubavi

Ako se otac često ponaša neprijateljski prema ćerki, verbalno je i fizički zlostavlja, ona to ne doživljava kao nepravdu niti zamera ocu, već češće smatra da je očev bes izazvala svojim greškama.  Tako devojčica formira uverenje da sa njom nešto nije u redu, i da mora da je otac u pravu što se ljuti na nju, jer on najbolje zna.

Ukoliko se dešava da između ovih izliva besa, otac pokazuje nežnu stranu i ume da bude pažljiv prema ćerki, to nju dodatno zbunjuje. Devojčica tada formira sliku muškarca mitskih razmera, pa pošto je upoznala uživanje u toplini njegove nežnosti, još teže doživljava njegove surove napade besa, za koje nikad ne zna kad će se ponoviti. Otac je devojčicin prvi i najvažniji muškarac u životu, i ona će učiniti sve za njegovu ljubav, za to da se ponove retki momenti iskazane ljubavi i pažnje. Takav obrazac će ponavljati kasnije u odnosu sa partnerom.

  • Nije vam bilo dozvoljeno da pokazujete bes

Nekim devojčicama u detinjstvu nije bilo dozvoljeno da iskazuju bes, jer roditelji nisu znali kako da se postave pri tome. Kada se dete ćudljivo ponaša, mnogi roditelji to doživljavaju kao svoj neuspeh, osećaju se bespomoćno i da su izgubili kontrolu. Bes je jedna od osnovnih emocija i važno je da detetu bude omogućeno da ga ispoljava na adekvatan način. U mnogim porodicama od devojčica se očekuje da budu fine, blage naravi, da se ponašaju ’’damski’’, pa roditelji stoga ne dozvoljavaju nikakav pokazatelj besa. Kod nekih devojčica to dovodi do okretanje besa ka njima samima, jer ni jedna neispoljena emocija ne može da nestane, već samo da promeni smer i oblik ispoljavanja. One pokušavaju da ublaže taj osećaj besa suviše predusretljivim i pokornim načinom ponašanja, kojim treba svima da pokažu da su dobre i fine.  Takvo ponašanje prenose i u kasnije zrelo doba. Međutim, time ulaze u začarani krug, jer što su predusretljivije, to drugi  više prelaze preko njihovih potreba i osećanja, one postaju sve više besne, a zatim još predusretljivije da bi savladale taj bes, i tako u nedogled.

  • Nije vam bilo dozvoljeno da pokazujete bilo koje emocije

Kada devojčici nije dozvoljeno da iskaže bol ili tugu ili nezadovoljstvo, kada  tom prilikom roditelji odbijaju da je uteše ili joj kažu da je ružna kada plače, možda je i ignorišu, poruke koje dobija je ’’Ako se osećaš loše, razlog je u tvojim nedostacima’’ i ’’Ako ti je potrebno da te uteše, znaj da drugima izgledaš odbojno’’.

Takve devojčice u odraslo doba sa sobom nose osećanje usamljenosti i izdvojenosti kada stvari krenu loše, i same sebe kažnjavaju i prekorevaju što se loše osećaju, što još više podgreva njihov bol.  Neretko one u zrelom dobu izbegavaju bolne odluke i sukobe.

  • Drama kao način života

Žene koje su kao devojčice odrastale u porodici u kojoj je uvek bilo neizvesno ko će kako da se ponaša, u kojoj je očevo promenljivo raspoloženje dirigovalo stanjem i tokom života ostalih članova porodice, dramu shvataju kao prirodan obrazac porodičnih odnosa. Često se radi o ocu alkoholičaru, ili nasilniku, ili psihički nestabilnoj ličnosti, ili jednostavno osobi koja ispoljava svoje nezadovoljstvo afektivno, bez obzira prema drugima. Atmosfera u takvim domovima se sastoji od ogromne napetosti, kombinovane sa elementima ljubavi, pažnje i nežnosti, i tako devojčice primaju poruku da je drama suštinski sastavni deo ljubavi. Prepirka, napetost i drama su ’’normalne’’ i poznate, a na zaokrete od očajanja ka radosti, od ljubavi ka mržnji, devojčica gleda kao na dokaz ljubavi.

  • Otac sklon kontroli ćerke u pubertetu

Neki očevi se osećaju nelagodno uz svoju adolescentsku ćerku, čija seksualnost se budi i koja iskazuje svoju potrebu za nezavisnošću. Uz to se kod njih može javiti i zbunjujuće, zabranjeno  a nesvesno osećanje privlačnosti prema svojoj ćerki, što prouzrokuje očeve grube reakcije, zabrane i kontrolu njenog ponašanja, iskazivanje ljubomore i posesivnosti. Pubertet i adolescencija su već, sami po sebi, težak period za devojčicu, u kome u isto vreme ima potrebu i za osamostaljivanjem ali i za podrškom članova porodice. Ako naiđe na nemogućnost zadovoljenja obe te potrebe, zbog pomenutog očevog ponašanja, devojčica će steći uverenje da sa njom nešto nije u redu, i istovremeno potisnuće svoju ženstvenost i prigušiti svoj ženski aspekt ličnosti, kako bi zadovoljila oca. Sve će to dovesti  do narušavanja njenog samopouzdanja.

LUDILO ZA DVOJE

I ženomrzac i njegova partnerka nalaze se u vezi koja ih ne zadovoljava, naučili su u detinjstvu da svet dele na ’’moćne’’ i ’’nemoćne’’, a da sebe doživljavaju kao slabe i nemoćne. Autori knjige ovakav odnos nazivaju ’’ludilom za dvoje’’, i navode primere u kojima ono što se spolja vidi ne mora obavezno da odgovara onome što se zaista dešava u tom odnosu.

  • Razmena zabranjenih osećanja

Često se dešava da nas, na nesvesnom nivou, privuče partner koji će umesto nas ispoljiti osećanja koja su nama najnelagodnija i za koja smo naučili da nam nisu dozvoljena. Ako je u pitanju bes kod žene koja sebi ne dozvoljava da ga ispolji, ona će u ženomrscu videti nekoga ko će ispoljiti deo njenog besa. Sa druge strane, ženomrzac koji uglavnom oseća stid zbog svojih neispunjenih potreba, koji se nelagodno oseća sa emocijama tuge i bespomoćnosti, to čini upravo kroz partnerkino ponašanje.  Ovakva ’’razmena zavisnosti’’ dovodi do toga da oba partnera zapravo vremenom prezru jedno drugoga upravo zbog onoga zbog čega su najpre privukli jedno drugo, doduše na nesvesnom nivou.

  • Stres, bes i zavisnost

Potisnuti bes je jedan od glavnih izvora stresa, koji žena koja je u vezi sa ženomrscem, okreće prema sebi. Samo neke od posledica stresa su: čir, kolitis, hronični zatvor, migrene, povišen pritisak, depresija, poremećaj sna ,itd. Neke žene se ’pak bore protiv stresa razvijajući sklonost ka fizičkim zavisnostima. Na ovakav način žena  kažnjava samu sebe, opet nesvesno. Takođe, ona veruje da zbog toga što pati ima pravo na brigu i sažaljenje i često nalazi opravdanje za svoj ostanak u vezi.

  • Otvoreno i posredno neprijateljstvo

Neke žene vrlo jasno i otvoreno iskazuju neprijateljstvo prema partneru ženomrscu, što njemu samo daje još više povoda za surovo ponašanje. Sa druge strane, neke žene ispoljavaju neprijateljstvo prikriveno, time što nešto ne čine: ’’zaboravljaju’’ na sitnice koje muškarcu znače, seksualno su uzdržane, postaju hladne i povučene u komunikaciji.

Veza u kojoj jedan partner može da izrazi besa drugi ne, zasniva se na ozbiljno poremećenoj ravnoteži snaga. Iako deluje da je muškarac moćniji i jači, zapravo je obrnuto, jer je muškarac mnogo zavisniji od žene nego ona od njega, samo što ona to ne shvata.  Bez obzira koliko moćno delovao, on se oseća moćnim samo kada nju podređuje i kontroliše, dok je preplavljen strahom od napuštanja, potrebom za kontolom, snažnom posesivnošću. Stoga, kada žena jednom nauči da tačno proceni svoju pravu snagu, naći će se u mnogo boljem položaju od njega, sposobna da izmeni svoje ponašanje i kvalitet života.

PREDLOZI ZA PROMENU ŽENINOG STAVA, EMOCIJA I PONAŠANJA

  1. Potrebno je da vi kao žena, najpre osvestite svoje emocije, a posebno one koje su vam neprijatne i neprihvatljive – bes, tugu, razočarenje, očaj, krivica, frustracija.
  2. Mnoge od vas nisu svesne da su naše emocije posledica naših misli. Za ženu je važno da nauči da razlikuje misli od osećanja i da preuzme kontrolu nad njima. (Npr. iza emocije straha od partnera mogu stajati sledeće misli: ’’Nešto loše će mi se dogoditi. Mogao bi me povrediti ili napustiti’’. Ili, osećanju besa mogu prethoditi sledeće misli: ’’Kada ga se ne bih plašila, rado bih ga ošamarila.’’).
  3. Sledeći korak odnosi se na ponašanje žene, kao direktnu posledicu misli i emocija. Bilo bi dobro da razmislite i zapišete svoje ponašanje u vezi (da li se stalno izvinjavate, da li potiskujete osećanja, da li udovoljavate partneru, da li plačete često, i sl.). Zatim bi bilo dobro da priznate sebi kako se partner ponaša prema vama (nastoji da vas kontorliše, vređa vas, optužuje, ljubomoran je i posesivan, traži da se odreknete nečega vama važnog i sl.). Ova zapažanja su bolna, ali dovode do iskrenosti prema sebi i zaustavljaju samozavaravanje.
  4. Definišite cilj koji želite da postignete.
  5. Jedno vreme samo posmatrajte svoje reakcije na partnerove napade i beležite ih, kako bi ste imali jasan uvid u svoje emocije i misli, što će vas dovesti  do sve predvidljivijih sopstvenih reakcija.
  6. Donesite odluku da se i dalje ponašate na isti način – iz razloga da bi ste shvatile da imate moć nad svojim mislima, emocijama i ponašanjem, i da to više ne radite automatski. Na taj način postajete aktivne, umesto da samo reagujete, što će uticati na smanjenje vašeg osećaja bespomoćnosti.
  7. Vežba: Na nalepnicama zapišite sve negativne osobine koje vam partner pripisuje, a zatim sve vaše pozitivne osobine, kakve ste stvarno. Zatim zamislite da ste dvorac i oko sebe izgradite bedem od pozitivnih nalepnica sa svojim pozitivnim osobinama. Sada zamislite da je dvorac pod opsadom i to na način da sve negativne nalepnice napadaju dvorac poput strela i padaju u jarak sa vodom, nemoćne protiv čvrstine bedema, sazdanog od pozitivnih nalepnica.
  8. Zamislite svog partnera kako se ponaša najgore što ume prema nekoj drugoj ženskoj osobi, do koje je vama jako stalo. Tako ćete shvatiti da njegovo  ponašanje ima malo veze sa vama.
  9. Izmenite pogled na svog partnera, tako što ćete sebi postaviti sledeća pitanja u vezi sa njegovim ponašanjem:
  10. Da li stalno kritikovanje, nametanje krivice i podbadanje spadaju u odnos pun ljubavi?
  11. Da li bi se razuman čovek naljutio zbog takve sitnice?
  12. Da li mene okrivljuje za ono za šta sam nije spreman da preuzme odgovornost?
  13. IMA LI IKO PRAVO DA SE PONAŠA PREMA DRUGOM LJUDSKOM BIĆU OVAKO KAO ON PREMA MENI?
  14. Negujte sebe dok prolazite kroz ovaj proces, učinite za sebe ono što bi ste nekoj osobi koju volite.
  15. Potražite stručnu pomoć uz koju ćete savladati svoj bes is trahovei promeniti svoja negativna uverenja o sebi. Zapamtite da je tražiti pomoć kada vam je potrebna, pokazaelj vaše hrabrosti i snage!
  16. Vrlo jasno definišite šta je ono što želite da u buduće dobijete u tom odnosu i kakvo ponašanje partnera želite da tolerišete. Postavite jasne granice tako što ćete pripremiti rečenice sa kojima ćete istupiti prema partneru ubuduće.  (npr. ’’Nije u redu da mi se tako obraćaš’’, ’Ne dopuštam da vičeš na mene’’, ’’Ljudi kojima je stalo do mene ne ponašaju se prema meni tako’’, ’’ovoga puta me nećeš uplašiti’’, i sl.). Cilj ovoga nije da promenite njega, već njegovo ponašanje prema vama! Bilo bi dobro da ovo najpre vežbate sa nekim, najbolje uz stručnu podršku.

Promenom svog ponašanja u vezi sa ženomrscem, žena će pomoći ne samo sebi, već i deci, ako ih ima. Na posletku, uz svu patnju koju je prošla, važno je znati i poverovati u to da na svetu postoje mnogi divni, pažljivi i osećajni muškarci, koji će ceniti njihovu društvo i jedinstvenost.

Drage žene, ne gubite nadu i poverenje, koje su, uz samopoštovanje koje budete povratile, najlepši dar koji imate da ponudite sebi i svetu u kome živite.

Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, septembar 2020.