Verujem da je svako od vas bar jednom u životu video stablo nekog drveta slomljeno pod naletom oluje, ili čak sasvim iščupano iz korena. Sa druge strane, postoje sva ona ostala stabla koja se nisu skoro uopšte promenila i nakon najjačih oluja. U čemu je razlika između njih?
Prva stabla, ona koja se lako slome ili iščupaju, su kruta, neprilagodljiva stabla. Ona stoje u istom položaju šta god da se dešava oko njih, deluju čvrsto i nepomerljivo, i to ponekad jeste njihova prednost (recimo, deca ih rado biraju za igru i veranje, a neke ptice kao dom za svijanje gnezda). Međutim, pri naletu prve jače oluje, ona su ugrožena ili uništena.
Druga, ona koja su meka, savitljiva i fleksibilna, mogu se prilagoditi pravcu vetrova koji duvaju, i ostati neoštećena, ili proći oluju sa vrlo slabim oštećenjima.
Slično je i sa nama, ljudima. Ostanemo li kruti i nefleksibilni u uslovima promene životnih okolnosti, bićemo ili povređeni ili nesnađeni. Ili, ’pak, ako naučimo ili izaberemo da se prilagodimo, da se promenimo, onda doživimo situaciju sasvim drugačije i osećamo se bolje.
Zvuči prilično jednostavno, međutim, mali broj ljudi se ponaša na ovakav način.
Zbog čega je to tako?
OTPORI I MEHANIZMI ZAŠTITE
Ljudi vole poznatost i ustaljenost. To im daje osećaj sigurnosti i kontrole nad situacijom. Rekla bih da se često radi o iluziji sigurnosti, jer godinama i iskustvom shvatamo nad koliko malo toga zapravo imamo kontrolu. Jedino što možemo kontrolisati i što od nas zavisi su naše misli, posledično naše emocije, a samim tim i naši postupci. Vrlo često u životu ne možemo uticati na okolnosti, ali možemo na naš odnos i stav prema tim okolnostima. I to odmah menja naš doživljaj.
Time što biraju ostajanje u istoj situaciji, iako se u njoj ne osećaju dobro, ljudi često nesvesno sebe žele da zaštite. Ukoliko nemaju dovoljno samopouzdanja, svaki nagoveštaj testiranja sopstvenih veština i sposobnosti će u njima paliti alarmni uređaj, jer mogu biti povređeni i još dublje utonuti u svoje uverenje da nisu dovoljno sposobni. Birajući da se ne menjaju, ljudi nekada nesvesno štite sve ono što su do tada gradili, ma kako i ma koliko trulo bilo. Možda su ceo svoj život i sve svoje nade uložili u to. Možda se plaše šta ih tamo negde čeka, tamo iza granica promene.
Kruto se držati zauzete pozicije za neke ljude znači jedinu sigurnost u životu, jer im se sve drugo raspada. Za njih je ta nespremnost na promenu zapravo sidro, jedini končić koji ih drži privezane za luku izvesnosti, u okeanu neizvesnosti koje se do u nedogled pruža svuda oko njih.
Imala sam prilike da radim sa klijentima koji se jave sa nekim problemom koji navodno žele da reše, ili sa ciljem koji navodno žele da postignu, i tokom procesa koučinga i/ili hipnoterapije dođemo do momenta u kome shvatim da se nisu pomerili sa mesta na kome su bili kad su došli kod mene. U međuvremenu su dobili dosta materijala za rad i procesne vežbe koje je trebalo da primenjuju u svakodnevnom životu, ali bi oni na svaku novu sesiju došli sa novim izgovorom zašto to nisu mogli da urade. Svako od njih je imao dubok, podsvesni razlog za to zavaravanje sebe, pre svega. Kod jedne žene, na primer, postojala je izrazito jaka sumnja u sopstvene sposobnosti, i ona je bila jača od njene želje da izađe iz toksične veze. Ta žena je duboko verovala da će izlaskom iz postojeće veze ostati sama, što je za nju bilo nepodnošljivije od svega što je podnosila u toj vezi. Sve dok ovoga nije postala svesna, tapkala je u mestu, jer je sabotirala samu sebe. Dolaskom na koučing i hipnoterapiju sebi je pružila odličan ’’alibi’’ kako čini napore da nešto promeni, a suštinski je svojim podsvesnim uverenjima sebi vezala lance oko nogu. Dosta smo se usmerile na jačanje njenog samopozdanja i ljubavi prema sebi, i došle smo do tačke u kojoj je preduzela konkretne korake i napravila značajne promene u svom životu. Izašla je iz toksične veze i danas uživa u posvećenosti sebi, po prvi put u životu.
Dakle, kad shvatite koji su razlozi koji vas sabotiraju u promeni neželjenog ponašanja, šta vam je onda činiti dalje? Ovde dolazimo do jedne izuzetno jednostavne, a suštinski važne formule, koja krije osnovu promene. Osmislio ju je psihoterapeut dr Robert Reznik, i ona glasi:
D (događaj) + O (naš odgovor na D) ˭ I (ishod)
Ukoliko ne možete da utičete na Događaj, ono na šta sasvim sigurno možete da utičete je vaš Odgovor na taj Događaj. To je zapravo jedino nad čim mi u našem životu imamo kontrolu – naše misli i naše reakcije u skladu sa tim. Posledično, time utičemo i na sopstvene emocije. Ako želite da promenite ishod ili vašu trenutnu realnost, promenite svoj stav/ odgovor/ misao/ ponašanje u odnosu na ono što vam se događa. Sve ostalo je van vaše kontrole.
PREVIŠE FLEKSIBILNOSTI TAKOĐE NIJE DOBRO
Ni jedna krajnost nije dobra. Kao suprotnost krutosti, rigidnosti i otporu promeni, stoje fleksibilnost, otvorenost za promene i prilagodljivost. Međutim, važno je znati kada se i zašto nečemu prilagođavamo, da bi smo mogli to da uradimo na način koji nas ne ugrožava. Recimo, radim sa jednom klijentkinjom koja je u tolikoj meri razvila svoju fleksibilnost da je u tome izgubila sebe. To se desilo jer je fleksibilnost postala njen način izražavanja otpora zbog nemogućnosti da postigne određeni željeni cilj. Odustavši od sebe i svog cilja, izgubivši veru u mogućnost njegovog ostvarenja, ona je nastavila da preživljava, krijući se iza stava ’’baš me briga, svejedno mi je, kad ne mogu to što hoću, onda mogu bilo šta i bilo kako’’. Poverovala je da nije sposobna da ostvari to što želi, i nije se usuđivala da ponovo proba, jer je jednom bila razočarana, pa je navikla da se zadovoljava ’’bilo čime, bilo kad, bilo kako’’. Neka vrsta otupelosti i utrnulosti, iz pozicije straha.
ZAŠTO SE MENJATI?
Da biste promenili svoje razmišljanje ili ponašanje, morate biti motivisani, imati svoje ZAŠTO. Nekoga pokreće potreba da se udalji OD situacije koja mu smeta, a nekoga potreba da se PRIBLIŽI situaciji koju želi. Nekada jedna osoba može biti pokrenuta različitim motivacionim mehanizmima jer su okolnosti drugačije.
Svakako da nećete imati potrebu da se menjate, niti ima razloga za to, ako se osećate dobro tu gde jeste.
Preispitajte svoje trenutno stanje, i ako shvatite da vam nije dobro tu gde ste, proverite svoju spremnost na akciju, i delujte. Nikada se ni jedna promena nije desila iz stanja pasivnosti.
Ako ipak nakon čitanja ovog teksta zaključite da biste želeli promenu, ali ne možete ili ne umete da je sprovedete sami, javite mi se da vam kroz koučing proces ili hipnoterapiju pomognem da se pokrenete i istrajete u tome.
Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, oktobar 2020.