U svojoj knjizi ’’Muškarci koji mrze žene, i žene koje ih vole’’, dr Susan Forward i Joan Torres govore o ženomrscima. ’’Nije li ovo preterivanje?’’, pomislila sam, i čak sam odložila knjigu na par dana. Međutim, čitavši već radove dr Susan Forward, jedne od američkih vodećih terapeuta za žrtve zlostavljanja i trauma, imala sam jaku potrebu da shvatim o čemu govori.
Pročitavši knjigu do kraja, shvatila sam o čemu je reč, predstavljeno kroz dubinska psihološka objašenjenja i vrlo plastične primere, i želim da deo saznanja i objašnjenja podelim sa vama, kako bi nekom možda bilo od pomoći.
PONAŠANJE ŽENOMRZACA
Govoreći o ženomrscima, radi se o o muškarcima koji se prema ženama ponašaju na sledeći način:
- Uporno nastoje da kontrolišu to kako žena živi i kako se ponaša, čineći sve da je načine zavisnom od sebe;
- Verbalno ih napadaju, zastrašuju vikom, pretnjama i povlačenjem u ljutito ćutanje;
- Često ih vređaju i ponižavaju;
- Često menjaju raspoloženja (iz čistog mira se premetnu od šarmantnog u besnog muškarca)
- Pokazuju izrazitu ljubomoru i posesivnost;
- Okrivljuju ženu za sve što krene naopako u vezi, ali i povodom bilo čega drugog.
To su i muškarci koji imaju problem u nekoj oblasti života, i za koje žena oseća potrebu da ga spasava, verujući da će njena ljubav moći da promeni njega ili da promeni okolnosti.
Ovakvi muškarci na početku veze su sušta suprotnost pomenutom ponašanju. Ljubazni su, predusretljivi, nežni, strastveni, sve dok ne shvate da su ’’pridobili’’ ženu . Međutim, vremenom, postaju nesnosni, i ne kaju se zbog svojih ispada. Kada nastupe napadački i loše prema ženi, ona na to reaguje odbranom, izvinjenjima, povlačenjem, što muškarac doživljava kao odobrenje daljem takvom ponašanju. Ono što ženu zbunjuje i sve dublje je uvlači u kandže ovog odnosa je, što između napada ovakvog manipulativnog ponašanja, murkarac ume da bude brižan, nežan, ljubazan, da se izvinjava za ono što je rekao ili uradio, da obećava da se neće ponoviti i sl.
Ovakav muškarac od žene očekuje da mu čita misli, da bude njegova ’’večita dojilja’, da bude čvrsta kao stena i uvek savršena.
NAČINI MANIPULACIJE I ZLOSTAVLJANJA
Ženomrzac ima širok spektar metoda psihičkog zlostavljanja:
- Otvoreni napadi
- Skrivene pretnje
- Verbalni napadi
- Nemilosrdna kritika
- Posredni napadi
- Poricanje
- Prebacivanje krivice
- Nedopuštanje ženi da se žali
- fizičko zlostavljanje
Ovi muškarci mogu kontrolisati razne aspekte ženinog života, ili više njih:
- Seksualni aspekt (uskraćivanje intime, kritika seksa, seksualna grubost, seksualna prezahtevnost)
- Kontrola novca
- Kontrola ženinog društvenog života
- Kontrola porodičnih veza i dece (ljubomora na decu, napad na ženu kao majku, pridobijanje dece, fizička grubost prema deci)
ŠTA ŽENE DRŽI U OVOJ ZAMCI?
Iako neki mogu pomisliti da žena ostaje u ovakvom odnosu jer je mazohista, to nije istina. Mazohizam je stanje u kome osoba uživa u bolu. U odnosu sa ženomrscem, žena zapravo traga za načinom da dođe do više ljubaznosti i nežnosti i pokušava da izbegne bol.
Šta je u tom nastojanju u najvećoj meri zadržava u vezi:
- Zamka ljubavi – zavisna ljubav: prinudna, nagonska potreba za partnerom, zbog ’’redovnih doza’’ lepih emocija koje dobija između epizoda maltretiranja;
- Paradoks jake žene (osećanje sopstvene vrednosti žena veže za muškarčevo mišljenje o njoj bez obzira na to koliko god da je uspešna na bilo kom životnom aspektu, i to vremenom degradira njeno generalno samopouzdanje);
- ’’Kockarski fenomen’’ – žena veruje da se maltretiranje neće više ponoviti i željno iščekuje sledeću epizodu lepog ponašanja, koja se uvek ponavlja, ali se ne zna u kojim intervalima;
- Uverenje da je njen zadatak da ga izbavi i ’’popravi’’, traganje za ’’čarobnim ključićem’’;
- Zamka nade – nešto će se dogoditi i muškarac će se izmeniti;
- Zamka straha (strah od toga kako će se zbog njega osećati, strah od toga šta bi on mogao učiniti, strah od usamljenosti i sopstvene nesposobnosti za život bez njega);
- Uverenje da je on dobar, a ona loša;
- Uverenje da on sve to čini samo da bi ona postala bolji čovek;
- ’’Stokholmski sindrom’’ – taoci vremenom počinju da brane svoje otmičare, da ih sažaljevaju ili čak vole;
KAKO MUŠKARCI NAUČE DA MRZE ŽENE?
Veliki deo nasilnog ponašanja prema ženama zapravo služi da bi se sakrila ogromna teskoba koju ovi muškarci osećaju u vezi sa ženama. Oni veruju da će žena, ako ih zavoli, steći moć nad njima i da će ih povrediti i napustiti. U nastojanju da ublaži taj strah, ženomrzac se, najčešće nesvesno, trudi da potisne moć žene u svom životu, lišavajući je samopouzdanja, kroz pomenute metode psihičkog zlostavljanja i manipulisanja.
Uzroci koji dovode do ovakvog muškarčevog obrasca ponašanja prema ženi nalaze se u porodičnim odnosima u detinjstvu muškarca, i to:
1.Tiranski otac i majka žrtva
- Kada je majka žrtva, može se desiti da zameni uloge sa sinom, i na sebe preuzme ulogu bespomoćnog deteta, a od sina očekuje da postane njoj roditelj. Tada dečak misli da je njegov zadatak da usreći majku, a pošto nije dorastao tome, niti to ume, u njemu se javlja, i kroz život raste, osećaj krivice i neuspeha. Taj osećaj se vremenom pretvara u ozlojeđenost, koju muškarac u odraslom dobu ispoljava prema partnerki. Ovakvim odnosom majka stvara kod sina strah i opterećenost ženskim potrebama kasnije u životu, za koje on veruje da nije sposoban da ih ispuni (kao što nije mogao ni kao dete), i odatle oštra reakcija na svako partnerkino ispoljavanje ličnih potreba. Takođe, muškarac nosi sa sobom iz ovog odnosa i strah od napuštanja uz istovremenu duboku zavisnost. Svako dete od majke očekuje da ispuni njegove želje i da bude centar njenog sveta. Kada dečak shvati da od majke žrtve to ne dobija, a ne može da se okrene ocu zbog straha od nasilja, te potrebe dečak potiskuje, i one se kasnije ispoljavaju u njegovom odnosu prema ženama – od partnerke očekuje da se prema njemu ponaša kao majka, što nikad nije imao u detinjstvu. Dodatno, muškarac iz ovakvog odnosa stiče i sledeća uverenja: – Majka (a kasnije, partnerka) ne može da živi bez mene; – Ženama ne mogu verovati; – Ako ne ispunim majčine (ženine) potrebe, razočaraću je.
- Kada je i otac ženomrzac, tiranin i nasilnik – dečak ima model po kome nastavlja da se ponaša i sam. Otac je suviše pasivan ili suviše strog, pa se dečak okreće majci kao centru svog sveta i postaje previše zavistan od nje. Dečak ima samo dve mogućnosti kad odraste : može biti kao majka, što znači biti slab, bespomoćan ili žrtva, ili biti kao otac i imati osećanje moći i kontrole. Poruke koje ženomrzac primi kao dečak glasi: Maltretiranje žene je prihvatljivo (zastrašiti ih, povrediti i poniziti) i muškarci su moćni, dok su žene bespomoćne. Otac koji sinu ne omogući alternativu majčinskom uticaju, ostavlja dečaka samog sa njegovim strahom i paničnom ranjivošću, kao i zavisnošću od njegovih unutrašnjih potreba. Paradoksalno je, ali tačno, da ljudi mogu postati samostalni, zreli i odgovorni samo ako su u detinjstvu ispunjene njihove potrebe koje proističu iz njihove zavisnosti kao deteta.
2. Pasivan otac i dominantna majka
- Kada majka pokazuje preteranu kontrolu i zaštitu – ona sve zna najbolje, meša se u živote svih članova porodice, a muž je u njenoj senci . Nezadovoljna je svojim brakom i potpuno se posvetila sinu, i nastavlja da takvim ponašanjem i kada on odraste. Roditeljska ljubav je jedina ljubav čiji krajnji cilj mora biti razdvajanje, kako bi dete (posebno dečak) izgradilo sopstveni identitet, osamostalilo se i izgradilo svoje samopouzdanje, uz roditelja koji će biti tu kao podrška, a ne kao zamenska figura. Kada je majka preterano zaštitnička i kontrolišuća prema sinu, ona sputava i sužava razvoj svog sina i čini da se on oseća bespomoćno i nesposobno, sprečava ga da razvije adekvatan nivo frustracione tolerancije i ometa njegov proces učenja kroz životna iskustva. Takav dečak odrasta u muškarca sa uverenjem da će uvek dobiti šta i kad hoće, a sa druge strane postaje zavistan od partnerke kao što je pre toga bio od majke.
- Pasivan otac, odbijajući da se suprotstavi dominatnoj majci, ne samo da ne učestvuje u formiranju emocinalnog razvoja sina, već mu šalje poruku da su žene sklone preteranoj kontroli i da ih se treba plašiti (’’Ako ovo dopustiš svojoj partnerki, završićeš jadan i uništen kao ja’’.) Dakle, svako iskazivanje moći od strane partnerke znači pretnju po sigurnost muškarca,a i najbezazlenije iskazivanje mišljenja partnerke se doživljava kao ženin pokušaj da preuzme prevlast i kontrolu nad njima. Može se očekivati da će muškarca, koji je odrastao u ovakvoj porodici, privući slaba žena, jer se plaši jakih. Međutim, njega zapravo najčešće privuku jake žene, jer ga ’’vuče’’ podsvesna potreba da prekroji staru porodičnu istoriju, i da uspe u onome u čemu otac nije – da kontorliše i savlada snažnu ženu.
3. Majka sklona zlostavljanju
Dečak koga majka zlostavlja i kažnjava oseća se bespomoćnim, nedoraslim i uplašenim. Sa druge strane, dečak ipak zavisi od majke kako bi zadovoljila njegove dečije potrebe. Majčina surovost ga zato ne odbija već ga još više vezuje za nju u grčevitoj potrazi za njenom ljubavlju i utehom. Kako je majka prva žena u njegovom životu, ako je ona izvor straha i ambivalentnih osećanja, u dečaku će se istovremeno razviti duboka mržnja prema ženama i snažna potreba za njima.
4. Odbojna, hladna majka
Ovakva majka uskraćuje dečaka za toplinu, emocije i razmenu. Kada dečak odraste, žene smatra hladnim, lažljivim i bezosećajnim, i sve što je manje od potpunog predavanja i davanja njemu (što mu je nedostajalo u detinjstvu), u njemu pokreće stari osećaj lišenosti. Sa druge strane, odbojna majka će često kažnjavati sina kada iskaže svoju prirodnu potrebu za njom, pa on shvata da su potrebe neprihvatljive i sramotne, te su onda i partnerkine . Njene potrebe ga suviše podsećaju na njegove, pa ih ne priznaje.
…………………….
Dakle, opisani muškarci nose u sebi ambivalentna osećanja prema ženama: strah od zavisnosti i strah od napuštanja. Po godinama zreli ljudi, oni su psihički još uvek preplašeni dečaci, koji su odrastali uz majke koje nisu adekvatno umele ili mogle da odgovore njihovim potrebama, ili očeve koji su bili ili nasilni ili pasivni.
Sva ponašanja kojima se ženomrzac služi da bi preuzeo kontorlu nad svojom partnerkom, proističu zbog dubokog straha od napuštanja. U nameri da ga se oslobodi, muškarac pokušava da zadobije kontrolu nad ženom podrivajući njeno samopouzdanje, kako bi ona postala zavisna od njega i nikada ga ne napusti.
NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU:
– Kako žene nauče da vole ženomrsce?
– Kako postaviti granice ženomrscu, kako znati kada otići i kako ponovo pronaći sebe?
Tekst napisala Ana Rodić
Kouč za lični razvoj, NLP master i hipnoterapeut
Tekst objavljen u časopisu ”SENSA”, avgust 2020.