Često se u javnosti govori o ’’vrednostima’’, posebno u okviru konteksta društvenih, nacionalnih, grupnih, kompanijskih ili organizacijskih ciljeva, vizije i misije. Vrednosti su takođe prisutne i u priči o ličnim ciljevima i iskustvima.
Šta su zapravo vrednosti?
Najjednostavnije rečeno, vrednosti kojima se rukovodimo pokazuju naš razlog, motiv, naše ’’ZAŠTO’’ nešto radimo. Vrednosti ukazuju na ono što nam je važno i što nas motiviše, i u velikoj meri oblikuju i usmeravaju pravac i kvalitet našeg života, u svakom aspektu. Kada su naše vrednosti u skladu sa našim rečima i delima, osećamo se dobro, i obrnuto. Zbog vrednosti koje su nam važne, spremni smo da uložimo vreme, energiju, novac, da podignemo nivo tolerancije, da učinimo kompromise.
Vrednosti udružene sa našim uverenjima i iskustvima čine naše stavove, te se može reći da predstavljaju značajan deo našeg identiteta, ali i identiteta određene grupe okupljene oko iste vrednosti. Ljudi prepoznaju one koji vrednuju iste vrednosti i ka njima osećaju naklonost, sa njima se bolje razumeju i eventualno udružuju radi ostvarivanja određenih interesa, proživljavanja određenih iskustava ili zbog razmene ideja.
U čemu nam prepoznavanje vrednosti pomaže?
U poslovnom okruženju, rukovodiocima upoznavanje sa vrednostima svojih zaposlenih može biti značajna informacija za način motivacije i kriterijum grupisanja u timove. Takođe, ukoliko se ne slažu sistem vrednosti pojedinaca koji čine grupu i vrednosti koje ta grupa propagira i poštuje, sistem neće moći adekvatno da funkcioniše.
U ličnim odnosima, skloni smo da se povezujemo sa onima koji imaju iste vrednosti kao mi, bilo da su u pitanju drugarstva ili partnerske veze.
Primeri nekih od najčešćih osnovnih ljudskih vrednosti su: ljubav, porodica, sloboda, odgovornost, bogatstvo, karijera, prijateljstvo, čast, poverenje, pripadnost, vernost, zdravlje, sigurnost, itd.
Da li možemo menjati svoje vrednosti, zašto i na koji način?
Ako se osećate neispunjeno određen period vremena, ako ne uspevate da ostvarite neki cilj, ako imate česte konflikte ili ne možete da se povežete i osetite pripadnost određenim grupama, možda je u pitanju to da vam je na vrhu liste prioriteta vrednosti neka vrednost koju ste usvojili od svojih roditelja, partnera, učitelja i sl., i podsvesno rukovodi vaše ponašanje, a zapravo vi ne želite da vam ona bude ’’predsedavajuća’’. Menjamo se ceo život kroz razna iskustva, i dešava se da vremenom počnemo svesno da vrednujemo neke druge stvari u odnose na one koje su nam usađene tokom odrastanja. Kako to da shvatite i šta tada možete da učinite?
Najpre razmislite i zapišite kako se najčešće ponašate, šta je to što najčešće radite, na koje aktivnosti usmeravate najviše svog vremena. Zatim se zapitajte koja je to vrednost koja povezuje vaše najčešće akcije i koliko vam je korisna i podržavajuća ta vrednost, koja vam je očigledno na vrhu liste prioriteta vrednosti.
Nakon toga razmislite o tome kako želite da se osećate, kako da se ponašate, KO VI ZAPRAVO ŽELITE DA BUDETE? Zapišite sve detalje, otpustite logiku a dopustite svojoj intuiciji da vas vodi, i dopustite sebi da razvijete što slikovitiju sliku svog željenog identiteta. A onda, najvažnije pitanje za vas: koja je to vodeća vrednost koju podržava i vodi vaš novi identitet? Kada to shvatite, važno je da malim koracima, svaki dan učinite po nešto u skladu sa tom vrednošću, kako bi se na nju navikli, kao kada ulazite u hladno more. Moguće je da nećete znati šta treba da radite i kako da se ponašate prateći svoju novootkrivenu vrednost, jer nikada niste iskusili. Tada razmislite koga to poznajete a ko živi u skladu sa tom vrednošću i posmatrajte ga, ili, ako vam je bliska osoba, pitajte je otvoreno, kako i šta razmišlja, kako se ponaša u skladu sa svojom vrednosšću.
Da bi ste ovo lakše shvatili, predstaviću vam primer promene vrednosti na svom ličnom iskustvu:
U toku edukacije iz oblasti Neurolingvističkog programiranja, kada je na red došla tema vrednosti, dobili smo zadatak da napravimo listu svojih 10 najvažnijih vrednosti, po prioritetima, kroz preispitivanje svojih aktuelnih obrazaca razmišljanja i ponašanja. Nakon dugo vremena razmišljanja i zapisivanja, shvatila sam da mojim životom rukovodi ODGOVORNOST, i na privatnom i na poslovnom planu. Biti odgovoran je lepo i korisno, ali sam ja shvatila da sam preterano odgovorna, i da mi je to izuzetno naporno, ograničavajuće, da me guši, sputava moju kreativnost, narušava spontanost u odnosima, uklanja osmeh sa lica, donosi umor i ne dopušta mi nikakvo opuštanje. ’’Želim li ja tako da se osećam i ponašam?’’, zapitala sam se. Odgovor je bio ne. Dopustivši svojoj intuiciji da se razigra, uz pomoć drugih učesnika u vežbi zaključila sam da želim da budem opuštena, da uživam u trenutku, da budem što češće nasmejana i ispunjena, i na vrh liste prioriteta svojih vrednosti sa zadovoljstvom ustoličila ŽIVOTNU RADOST! Odmah sam i znala koja to, meni bliska osoba, bukvalno svaki dan živi životnu radost, i počela polako, dan po dan, da se ponašam i razmišljam što češće slično njoj. Danas sam ja odgovorna osoba, ali ne opsesivno odgovorna, već umereno, promišljeno i usmereno odgovorna osoba koja je često nasmejana, radosna i ispunjena.
Kako da prepoznate da su se sukobile dve ili više vaše vrednosti i šta tada da radite?
Recimo, važno vam je zdravlje, ali je ono značajno ugroženo poslom koji radite, i koji vam je takođe važan? Ili, partner koga volite pred vas postavlja uslov ’’Ja ili tvoja najbolja prijateljica koja se meni ne dopada’’? Šta da radite, za šta da se opredelite? Ovde je važno da pratite svoj osećaj i učinite ono što osećate da vam je važnije od dve važne vrednosti, a to će vam u isto vreme biti i glavna skretnica za dalji put u životu.
Navešću vam ponovo jedan primer iz svog ličnog iskustva kako bi ste i ovo što bolje razumeli:
U toku mog rada u banci, jednog leta, nakon povratka sa godišnjeg odmora, saznajem da je u mom odsustvu dogovoren jedan važan sastanak koji se tiče mog klijenta, sa više međunarodnih učesnika, i da se vreme njegovog održavanja poklapa sa odbranom doktorske teze mog supruga. Neodloživa su oba događaja. Od mene se očekuje da budem prisutna na sastanku, kao osoba koja najbolje poznaje ’’svog’’ klijenta. Suprug, prepun razmevanja, kaže da je u redu da ne budem prisutna na njegovoj odbrani teze, ali ja osećam da bi mu moje prisustvo i podrška mnogo značila. Od rukovodioca u međuvremenu dobijam odobrenje (ne baš ljupko iskazano) da mogu odsustvovati sa sastanka, i na meni ostaje teška odluka. Noćima nisam spavala, menjala sam odluku desetine puta, pravila kombinacije ’’biću sat vremena tamo, pa sat ovamo’’, ’’kloniraću se’’ i slično, dok nije došao dan D, a ja i dalje nisam znala gde ću biti u 11h. Konačno, zapitala sam sebe: ’’Šta mi je važnije? Zbog čega ću se jednog dana manje kajati, za par dana, meseci ili godina? Šta ima trajniju vrednost za mene?’’. Odgovor je došao iz srca, iz dubine duše, gde se i formiraju naše vrednosti. Izašla sam iz kancelarije, otišla na Medicinski fakultet, bila uz svog supruga koji se ozario kada me je video, osećala sam se tako srećno, ispunjeno i zadovoljno sobom i nikada se nisam pokajala zbog te odluke.
Preispitajte sopstvene aktuelne vrednosti, da bi vam bilo lakše da prevaziđete određeni problem ili ostvarite cilj, ali i da shvatite zašto se ponašate tako kako se ponašate, ili zašto se sa nekim ljudima bolje slažete od nekih drugih.
Ukoliko vam je u tom procesu potrebna pomoć, javite mi se za individualni proces koučinga ili hipnoterapije. Lakše je uz podršku.
Ana Rodić, autorka teksta
Kouč za lični razvoj, NLP master i hipnoterapeut