U poslednje vreme se dosta potencira autentičnost u svim sferama života: u umetnosti, poslovnom nastupu, javnom predstavljanju, odnosu prema drugima, načinu izražavanja, ishrane, fizičkog izgleda, stila života. Takođe nam je dostupan uvid u živote mnogih ljudi koji odluče da se javno prikažu putem društvenih mreža i često se promovišu kao autentični. Kako da znamo da oni to zaista i jesu? Zbog čega nam je to uopšte važno?
Ako osećate pritisak da i sami otkrijete i ispoljite svoju autentičnost, hajde da se pozabavimo najpre samim značenjem onoga što taj termin opisuje.
Pod pojmom autentičnost većina ljudi odmah pomisli na jedinstvenost, neponovljivost i posebnost. A da li je ovo pravo značenje navedenog pojma I šta u stvari znači biti autentičan? Etimologija nas upućuje da je sam termin autentičan potekao iz grčkog jezika, preciznije od reči ‘’authentikos’’, što znači istinitost, pravovaljanost, verodostojnost. Označava nešto izvorno, tj. onakvo kakvo se prikazuje bez pretpostavki.
U tom smislu, kada za neku osobu kažemo da je autentična, onda bi to značilo da je ona verodostojna i istinita. Biti autentičan znači biti svoj, predstaviti sebe u pravom svetlu, onakav kakav si zaista.
Autentični ljudi govore iskreno i deluju u skladu sa svojim vrednostima, bez straha šta će okolina reći. Oni nemaju potrebe da se pretvaraju da su nešto što nisu, jer su dosledni svojim vlastitim principima i vrednostima, kongruentni.
Moj lični primer može vam biti putokaz za ispoljavanje vaše autentičnosti. Godinama sam radila posao koji ne volim. Osećala sam se loše najveći deo radnog vremena i to se odrazilo na moj privatni život, odnose sa bliskim ljudima, kao i na moje zdravlje. Kada sam shvatila šta želim da radim, kakvu dobrobit to donosi i meni i ljudima sa kojim radim, ja sam osetila i znala da time želim da se bavim ostatak svog života. Da podržavam druge, pomažem im i motivišem. Međutim, prvenstveno iz finansijskih razloga, jedno vreme sam radila dva posla paralelno: posao koji ne volim, i koji mi je predstavljao izvor zarade i koučing – nazvala bih ga pozivom pre nego poslom, za koji sam shvatila da je moja svrha. Bilo je jako iscrpljujuće. Znala sam da ne mogu dugo izdržati takvim tempom, a nisam mogla da smognem hrabrosti i napravim ’’duboki rez’’, da ostavim ’’siguran posao’’ i dobru, redovnu platu, regulisan penzijsko-socijalno-zdravstveni status.
Tada sam, i ne znajući, stavila na odlučujući ispit svoju autentičnost. Ispitna pitanja su bila sledeća:
- Kako misliš da podržavaš i motivišeš druge da probude hrabrost u sebi da ostvare svoj san, ako i sama ne ideš tim putem?
- Kako da propagiraš hrabrost i odlučnost ako se kriješ kao miš u rupi, drhteći pred rizikom i odlažući donošenje odluke?
- Da li ljudima ulivaš poverenje da ćeš umeti da ih podržiš i motivišeš na putu ostvarenja njihovog sna, ako i sama nisi krenula u ostvarenje svog?
- Kakav primer ćeš dati svojoj deci, kojoj stalno govoriš koliko je važno da preuzmu odgovornost za svoje odluke? Koju učiš da mogu da postignu sve što zamisle a što im je važno. Da im emocije budu glavni putokaz.
Odgovor na sva pitanja je bio isti: dati otkaz, posvetiti se onome u čemu osećam da dajem svoj doprinos i zbog čega sam došla na ovaj svet. Pokazati primerom svojoj deci da se može promeniti profesija na početku pete decenije života. Da se davno donete odluke mogu menjati. Da ništa nije konačno i nepromenljivo dok smo živi. Moja autentičnost je položila ispit, sa čistom desetkom.
Ako u nekoj oblasti ili aktivnosti želite da ispoljite svoju autentičnost, dajte sebi odgovor samo na jedno pitanje, a to je: da li osećate da ste iskreni prema sebi i drugima kada to radite ili govorite ili pišete? Ako je odgovor da, posvetite se toj aktivnosti. Pratite svoj osećaj. Slušajte glas svog srca. Bez pritiska i bez ugledanja na druge. Samo polako, malim koracima. Ali istrajno. Sve što ikada budete poželeli, već je u vama. Samo mu dopustite da se ispolji.
Iz mog ličnog iskustva tuđe priče i njihovi načini mi skoro nikad nisu pomogli tako što ih iskopiram ili primenim istim principom. Jer ne mogu i ne treba da budem kao neko drugi. Glavna uloga tuđih lekcija, načina i priča je što mi daju snagu, insipraciju i motivaciju da nešto uradim na svoj način. Autentično.
Isto važi i za vas. Niste, ne možete i ne treba da budete kao drugi.
Svako ima svoj put. Ukoliko vam je na tom putu potrebna pomoć, javite se , lakše je uz podršku.