Neuspeh…koja Vam je prva asocijacija na ovaj pojam? Odustajanje, strah, gubitnik? Ili možda upornost, izdržljivost, rizik, uspeh možda?
Neuspeh je sastavni deo naših života, ali naš stav prema njenu u velikoj meri zavisi od toga kakav stav prema njemu zauzmemo. Ako ga doživimo kao stres, pokazatelj sopstvene slabosti i nedovoljne vrednosti, neće nam biti baš od velike koristi u životu. Biće to samo jedno u nizu negativnih iskustava koje ćemo verovatno imenovati i kao grešku. Ali ako ga doživimo kao priliku da iz tog iskustva naučimo neku lekciju, da sebe upoznamo bolje, shvatimo šta možemo unaprediti ili uraditi bolje / drugačije, u tom slučaju neuspeh prerasta u svoju suprotnost – pogonsko gorivo za napredak i siguran put ka rastu, razvoju i uspehu.
Podsetiću vas samo na nekoliko primera planetarno poznatih ljudi koji su na svom putu doživeli čak i nekoliko puta neuspeh, ali ih on nije obeshrabrio, već naprotiv, dao im dodatnu snagu i input za dalje putovanje i akciju:
Džej Kej Rouling
Pre nego što je postala poznata autorka, Rowling je radila kao sekretarica za “London office of Amnesty International”. Na poslu je tajno pisala svoje priče o, danas popularnom, čarobnjaku Harryju Potteru. Kada je to poslodavac shvatio, ubrzo ju je otpustio. Otpremnina i socijalna pomoć pomogli su joj da preživi dok se konačno nije usredsredila na pisanje. U to vreme je doživela I krah braka I sama izdržavala dete. Ključ njenog uspeha je to što je iz ove užasne situacije izašla jača i sa više vere u sebe.
Bil Gejts
Kao student je izbačen sa Harvarda. Sa još jednim kolegom, osnovao je biznis koji je bio potpuni promašaj. Međutim, njegova veština i strast za programiranjem je ovaj neuspeh pretvorila u začetke poznate kompanije Majkrosoft, i Gejtsa, koji je tada imao 31 godinu, u najmlađu osobu koja je sebe pretvorila u bilionera. On je rekao: “Lepo je proslavljati sopstveni uspeh, ali je još važnije naučiti važnu lekciju iz svog neuspeha.” Ovo ne znači da ćete postati bilioner ako vas izbace sa fakulteta, već to da možda ta sjajna diploma nije toliko značajna kao što je strast i volja za uspehom.
Anna Wintour
Ova slavna urednica Vogue-a karijeru je započela kao mlada modna urednica u Harper’s Bazaaru. Međutim, otpuštena je već posle 9 meseci jer urednik nije baš “najbolje” razumeo njene inovativne modne trendove. Međutim, otkaz je za nju bio pozitivno iskustvo jer je odlučila da ne odustane od svog stila. “Preporučujem svima da bar jednom budu otpušteni,” rekla je Vintour koja je 1988. godine potala glavna urednica Vogue-a.
Robert Redford
Pre nego što je postao slavan glumac, Redford je radio kao radnik na različitim poslovima. Nakon što ga je šef u rafineriji zatekao kako spava, umesto otkaza dobio je posao na pranju flaša. Nakon što je polomio stotine flaša, Redford je konačno otpušten. Kasnije se preselio u Njujork i počeo da gradi glumačku karijeru.
Oprah Winfrey
Televizija Baltimore otpustila je Opru jer se “emotivno” uplitala u priče u svojim reportažama. Glavni producent ove televizije rekao joj je da se ne uklapa u televizijski format večernjih vesti.
Međutim, ponuđen joj je posao dnevne TV emisije “People Are Talking”, a šou je postao hit. Radila je ovu emisiju osam godina, dok nije oformila “The Oprah Winfrey Show”.
Volt Dizni
Odustao je od škole u vrlo ranom periodu svog života kako bi se pridružio vojsci, u čemu takođe nije uspeo. Jedan od njegovih ranih poduhvata, biznis koji je osnovao je propao usled bankrota, jer Dizni nije umeo da vodi ovaj posao. Takođe, jednom je otpušten iz medijske kuće za koju je pisao, pod izgovorom da “nije dovoljno kreativan”. Dizni kaže da je priča iza njegovog uspeha vrlo jednostavna. “Nastojimo da se krećemo napred, uvek otvarajući nova vrata, isprobavajući nove stvari jer smo radoznali. A upravo ta radoznalost nas vodi do novih otkrića.”
Albert Ajnštajn
Do devete godine nije mogao tečno da govori. Njegova buntovnička priroda je dovela do toga da bude izbačen iz škole, i njegova prijava za Politehničku školu u Cirihu je odbijena.Neuspesi u njegovom ranom životu nisu bili prepreka ka njegovom dobijanju Nobelove nagrade za fiziku 1921.godine. Povrh svega, verovao je da je uspeh zapravo neuspeh u svom razvitku.
Abraham Linkoln
Nakon doživljenog poslovnog neuspeha, čak i nervnog sloma, i neuspeha na izborima za predsednika 1856.godine, već je bio dobro upoznat sa pojmom neuspeha. Umesto da ga ove stvari demotivišu i nateraju da odustane, on je nastavio da daje sve od sebe i teži ostvarenju svojih ciljeva. Kako je rekao: “Ono što najviše treba da vas brine nije to da li ste doživeli neuspeh, već to da li ste zadovoljni svojim neuspehom.” Linkoln je izabran za Predsednika Sjedinjenih Američkih država 1861.godine.
Thomas Edison
Edison je radio u noćnoj smeni u Associated Press-u, a noći je provodio eksperimentišući. Jedne noći, slučajno je prosuo kiselinu koja je prošla sprat ispod, do stola njegovog šefa, piše Business Insider. Otpušten je sledećeg jutra. Thomas je ipak odlučio da nastavi istraživanje i dobio je svoj prvi patent dve godine kasnije – električni aparat za beleženje glasova na izborima.
Steve Jobs
Kada je Jobs bio u svojim tridesetim godinama, firma koju je osnovao – „Apple“ ga je otpustila! „Bio sam otpušten, i to veoma javno. Sve što je bilo u fokusu mog života nestalo je, i to me je razorilo.“ Sredinom osamdesetih Jobs je lutao, i pokušavao da shvati čime želi da se bavi. Osnovao je kompaniju NeXT koja se kasnije pridružila Apple-u, i lansirao Pixar studio za animaciju. Kada se vratio u Apple deceniju kasnije, doneo je inovaciju – iPhod, iPhone i iPad.
Džim Keri
Bio je svedok finansijske propasti svoje porodice, ali je odlučio da bude više od pukog posmatrača. Džim Keri je morao da sazre jako mlad, što je možda i uticalo na njegov karakteristični glumački stil. On je govorio o traumatičnim danima kada je njegov otac, koji je radio kao muzičar, izgubio posao i uticaj koji je to imalo po njegovu porodicu. Kerijeva porodica je sa donje srednje klase došla do najnižeg sloja društva i bili su primorani da žive u kombiju. On je napustio školu sa 15 godina i počeo da radi kao domar kako bi pomogao svoju porodicu. Taj period je bio veoma naporan za njega i uzimao je svoj danak. Bio je konstantno besan na sve. Džimov lek je bila bejzbol palica kojom bi razbijao sve što je stigao. Sve ovo vreme, Džim je ostao veran svojoj ljubavi prema komediji. Ali jeproživeo pravi pakao kada je njegov debi u klubu komedije doživeo potpuni debakl. Debitantski nastup, za koji mu je otac pomogao sa pripremom bio neuspeh. Ipak, on je ostao nepokolebljiv. A kada se finansijsko stanje njegove porodice stabilizovao, vratio se na scenu sjajnim nastupom, i od tada milioni ljudi širom sveta umiru od smeha na njegove šale i filmske uloge.
Hauard Šulc
Okusio je gorak ukus siromaštva u ranom uzrastu. Kada je imao 7 godina, njegov otac je slomio članak dok je radio kao vozač kamiona. U to vreme, njegov otac nije imao zdravstveno osiguranje ili naknadu radnika, a porodica je ostala bez prihoda. Sa 12 godina, Hauard je dobio prvi posao. Prodavao je novine i radio u lokalnom kafiću. Kada je napunio 16 zaposlio se u prodavnici krzna, gde je morao da se bavi razvlačenjem kože. Ovaj iscrpljujući posao ga je učinio jačim i potvrdio njegovu želju da uspe u budućnosti. Radeći težak posao stekao je dosta fizičke snage, zbog čega se istakao u sportu i dobio sportsku stipendiju na univerzitetu. Međutim, odlučio je da ne želi da igra fudbal i umesto stipendije uzeo je studentski kredit i radio razne poslove, pa i prodavao svoju krv. Na kraju je diplomirao u oblasti komunikacija 1975. godine. Posao koji će ga odvesti u pravom smeru je posao prodavca aparata za kafu. Iako je napredovao do pozicije menadžera, kada je neoubičajeno velika porudžbina stigla iz jednog malog lokala, to mu je probudilo interesovanje. Upoznao je vlasnike tadašnjeg Starbaksa i oduševio se njihovoj posvećenosti. Odlučio je da napusti posao menadžera i namolio ih je da bude deo Starbucks ekipe. U poseti Italiji oduševio se kulturom ispijanja kafe i želeo je da taj model prenese u Ameriku. Vlasnici nisu bili oduševljeni njegovom idejom i na kraju je napustio Starbaks i otvorio svoj lokal. Posao je cvetao i vremenom je bio u mogućnosti da otkupi Starbaks koji je bio na prodaju. Danas Starbaks vredi 85 milijardi dolara.
Stiv Džobs
Odustao je od koledža jer njegova porodica nije mogla da podnese finansijski teret njegovog obrazovanja. Nezvanično je nastavio da prisustvuje nastavi, a živeo je od besplatnih obroka iz lokalnog hrama Hare Krišna i skupljanja plastičnih boca. Džobs je smatrao da mu je kurs kaligrafije bio inspiracija za revolucionarne fontove Mac računara.
Džek Ma
Džek Ma je osnivač platforme za E-trgovinu Alibaba, koja se nedavno pojavila na finansijskom tržištu sa procenom vrednosti od oko 150 milirajdi dolara. On dolazi iz porodice niže klase. Kao dečak oduvek je želeo da nauči engleski jezik. Provodio je dane kao vodič engleskim turistima u obližnjem parku, gde je upoznao devojčicu koja mu je dala nadimak Džek jer nije mogla da izgovori njegovo ime. U toku svog obrazovanja je pao 2 puta na prijemnom za osnovno obrazovanje, 3 puta na prijemnom za srednju školu i 3 puta za fakultet! Da bi na kraju diplomirao engleski. Nakon studija odbijen je na više od 30 pozicija za koje je aplicirao. Kada se otvorio KFC tražilo se 23 zaposlena, prijavilo se 24, jedino on nije primljen! Ni kao preduzetnik nije bio uspešan u početku. Propala su mu 2 poduhvata. Dok nije posetio Ameriku i prvi put se upoznao sa kompjuterima i mogućnostima interneta. Kada se vratio u Kinu, ubedio je svoje drugove da ulože i osnuju Alibabu. Osnovao je kompaniju za internet trgovinu u 31. godini života i to bez ikakvog znanja o programiranju i prodaji.
……
I ko zna koliko još sličnih priča postoje…
Neuspeh nije alternativa ka uspehu. To je nešto što treba prevazići, jer je neuspeh često samo privremena prepreka ka većem i značajnijem životnom koraku. Nema čoveka koji se nikada u životu nije suočio sa neuspehom. Važnije od toga je kako tu situaciju pretvoriti u svoju prednost. Ono što je nesporno je da se iz neuspeha može puno naučiti. Neuspeh je škola života.
Nisu retke priče da je uspeh velikih razmera u biznisu u korenu imao neuspeh. Takve priče su savršeni primeri zašto ne smete dozvoliti da vas neuspeh spreči da sledite svoju viziju.
Neuspeh ne sme biti vaša poslednja stanica. Naprotiv, često je samo prva, druga ili tek neka od stanica do poslovnog uspeha. Učite iz svojih grešaka, prihvatite neuspeh, borite se dalje i ne odustajte od svojih ideja i ciljeva.
Koji je recept za uspeh? Iz priča ovih ljudi, glavna osobina koja se izdvaja je upornost. Upornost i hrabrost da nastave napred, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze. To je odlika pravih šampiona, ne samo strast ili talenat, već sposobnost da ustanu nakon pada i streme ka vrhu.
Šta Vi mislite o tome?