Pre par meseci sam počela da svoje poruke šaljem i putem video snimaka, jer neki ljudi bolje razumeju i usvajaju ”živu reč” od pisane, jer mi je zanimljivo da to radim i jer volim da rečima dam energiju.
Videćete da su mi neka videa vrlo diskutabilne rezolucije i forme (posebno ona prva) ? dok ne shvatim na koji način da ih unapredim.
Ali nisam želela da čekam taj trenutak ”savršenstva” da bih počela, jer znam da ga ne bih dočekala. Tako nešto ne postoji. Ja radim stvari kad osetim da treba. A onda se u međuvremenu sve sredi. Ili se ne sredi, ali i to bude dobro, jer mi se pokaže kojim drugim putem treba da idem.
Tako sam se odlučila za drugo dete, onda kada sam osetila da to želim, iako smo tada recimo živeli u 43m2. Da sam čekala da pređemo u veći stan, da sam čekala da imamo veći auto, veće plate, možda nikada ne bih imala jedno od moja dva najveća blaga.
Tako sam odlučila da dam otkaz iako još uvek nisam imala razvijen plan za ovo što danas radim. I to je jedna od najboljih odluka u mom živou! Jer su se stvari samo ”slagale”, i to i dalje traje, sve kako treba i kad treba, dok ja dajem sve od sebe, u uslovima nesavršenosti života, savršenog takav kakav jeste.
Tako sam otvorila svoj sajt, pa ga vremenom dorađivala. Najpre je bio vrlo štur i siromašan, pa je vremenom dobijao sadržaj. Ni danas nije nešto specijalno, ali je znatno bogatiji nego što je bio.
Tako sam počela sa koučing praksom u toku sertifikacije, ne čekajući da naučim i savladam sve veštine, tehnike i znanja. Jer onda ni dan danas ne bih mrdnula.
Jer uvek može da se sazna još.
Uvek možemo još nešto, bolje, lepše ili drugačije.
ALI NAM U ČEKANJU SAVRŠENOG TRENUTKA PROLAZI ŽIVOT! I NIKADA GA NE MOŽEMO VRATITI.
Zato, ako se i vi sada možda dvoumite da li da započnete nešto što još nije savršeno po vašim kriterijumima, možda vam ovaj tekst pomogne oko odluke.
Ako vam je u tom procesu potrebna podrška, javite se, niste sami.