Sa svojim klijentima radim na podršci u rešavanju kako privatnih tako i poslovnih problema.
I možda mislite da su to dve razdvojene “trase”, da ako neko dodje sa temom problema na poslu, proces ostaje u domenu poslovnog konteksta.
Medjutim, uvek postoji veza izmedju vašeg posla i privatnog života, a ta veza ste VI!!
Evo jednog primera iz moje prakse koji će vam to veoma dobro dočarati :
M. (nasumično izabran inicijal) je došla na koučing sa problemom koji ima na poslu, a to je da preuzima na sebe skoro sve moguće obaveze, i one za koje nije direktno pozvana, i obaveze koje bi trebalo da obavi neko od kolega. Samo grabi, i “tovari” se poslom.
Tu postoji još jedan “sloj” problema: oseća se krivom za svaki mogući nastali propust ili grešku, čak i onda kada se otkrije ko je grešku načinio, ona nalazi svoj deo krivice, ne odgovornosti, već baš krivice.
Dubinskim razgovorom, ciljno usmerenim pitanjima i uz mnogo strpljenja za njeno istraživanje, došla je do sledeće poveznice i uzroka svog stava koji ima u poslovnoj sferi:
Pre par godina M. je doživela gubitak života jedne izuzetno bliske i drage osobe, zbog teške bolesti. Ona je pored tuge i tereta gubitka od tada nosila i osećaj krivice da nije učinila dovoljno za njegovo izlečenje, iako nije imala dokaz za to.
Taj osećaj nedovoljnog pružanja se duboko urezao u nju i stvorio potrebu da uvek da još više, jer šta ako se opet desi nešto loše a ona nije dala sve od sebe.
Usvojila je uverenje da je ona uvek kriva i da mora da učini još nešto, koliko god je učinila do tad, jer nije sigurna da je učinila dovoljno. Povezala je nepoželjan rezultat isključivo sa svojim doprinosom.
Koliko je plakala kada je to shvatila! Sećam se tog trenutka toliko živo kao da je bio jutros. Imale smo razgovor u prirodi, u šumi na Kosutnjaku, gde se često sastaje sa klijentima kada je lepo vreme. U trenutku spoznaje samo je stala kao ukopana, stavila sake na grudi i kleknula na zemlju.
Plakala je glasno i duboko. Jecala je i gusila se u suzama. U jednom trenutku je izgovorila ” Ali ja nisam kriva za to!! Nisam mogla ništa više!”
Pustila sam je da to ponavlja uz plač sve dok se nije smirila.
Radile smo još dugo meseci nakon te prve sesije.
Najpre joj je trebalo vreme da shvati da nikome ništa ne duguje i da oprosti sebi za krivicu koju je sama sebi zadala.
A onda je polako usvajala podržavajuće uverenje do kog je sama došla : “Dovoljno pružam i ne osećam odgovornost za tudje obaveze.”
Radile smo na postepenom pomeranju njenih granica, koje je sama srušila jer je bila nesigurna u sebe i svoju dovoljnost.
Danas radi svoj posao na način koji joj donosi mir i zadovoljstvo, svesna svog dela odgovornosti.
U slučaju da imate neki ponavljajući problem na poslu kome ne možete da pronađete uzrok, bilo bi dobro da proširite polje sitraživanja na sve sfere i da se zapitate šta vas to koči ili sabotira na nekom drugom planu a emituje se na vaše poslovno delovanje.
Ako vam je u tom procesu potrebna podrška, javite mi se za pomoć.